Dizajnerka Katja Krling o tradiciji skandinavskog enterijera

Katja Karling, stilista, dizajner i autor knjige „Skandinavski dizajn“, deli svoja zapažanja o tradicijama skandinavskog enterijera. U njenom pristupu nema skupocenih predmeta, a glavni princip je „biti, a ne izgledati“, te pronaći lepotu u jednostavnim i prijatnim stvarima.

Katja Karling: Filozofija skandinavskog dizajna

Pitanje „biti ili izgledati?“ često se postavlja kao filozofsko, a ne estetsko. Kada je reč o uređenju doma, obično se prvo razgovara o vizuelnim rešenjima, dok socijalni aspekt treba da odredi smer. Koje poruke nosi naš enterijer? Da li treba da se prilagođava standardima ili nam dozvoljava da budemo svoji? Ponekad nas u želji da stvorimo savršen prostor vodi strah od osude. U vremenu kada nemamo drugu šansu da ostavimo prvi utisak, postaje važno kako izgledamo mi ili naš dom.

Pristup na severu Evrope

Interesantno je videti kako se na severu Evrope odnose prema ovom pitanju. Socijalno-kulturne tradicije ovog regiona ne zahtevaju pretvaranje. Ponositi se onim što imamo, težiti dostignućima, ali ne biti njima opsednut, biti srećan s malim stvarima – to su ideje koje prožimaju društvo i pomažu da se pažljivo odnosimo prema sebi i svom domu.

Koncept “lagom”

U svojoj knjizi, Katja Karling pokušava da odgovori na pitanje kako stvoriti kod kuće stil koji nas privlači kod skandinavskih brendova, kao što je IKEA. Teme prihvatanja sebe sve više se čuju u društvu. Možda je došlo vreme da se takav pristup primeni i na enterijer? Ne preopteretiti se prekomernim zahtevima, ne bojati se osude, ne procenjivati, ne kritikovati, ne truditi se da ispunimo tuđa očekivanja. Švedska reč „lagom“ („zlatna sredina“) dobro opisuje zdrav pristup ovom procesu. U ovom kontekstu, „lagom“ znači izbegavanje krajnosti – neurotične bezprekornosti i nemarnosti.

Funkcionalnost i estetika

Preferencija se daje promišljenim funkcionalnim detaljima – udobnom nameštaju ili atmosferskom osvetljenju, a ne toliko vizuelno izražajnim rešenjima. Zapanjiti goste se preferira na drugi način: živopisnom umetnošću, na primer. Ne komplikovati, ne pretvarati se, prihvatiti sebe i svoj enterijer.

Održavanje tradicije

Skandinavci vole reći da bez prošlosti nema budućnosti. Starinski predmeti se ne odbacuju, već se uklapaju u moderan enterijer. Geografska izolacija regiona na periferiji Evrope se pokazala kao prednost: geopolitička previranja XX veka su ga uglavnom zaobišla. Zbog toga se kulturna tradicija nije prekidala ratovima ili revolucijama, pa je materijalna kultura regiona očuvana. U modernom životu, to se odražava kroz veći broj starinskih predmeta u poređenju sa kontinentalnom Evropom – nameštaja, tekstila, rasvete.

Kada se posmatraju ove tradicije, postaje jasno da skandinavski enterijer nije samo vizuelni koncept, već odraz filozofije života koja promoviše autentičnost, jednostavnost i funkcionalnost.