“Oživite” i osvežite svoj dom

Kako urediti prostor u kome živimo, a da on istovremeno bude i funkcionalan i lep?

Obrada unutrašnjih zidova stana ili kuće treba da zadovolji nekoliko kriterijuma: mora da bude usklađena sa nameštajem, namenom i oblikom prostorije, a isto tako i sa osvetljenjem i detaljima.

Posao oko ravnanja i krečenja zidova ponekad se ne poverava profesionalcima, pa se dešava da vlasnik stana ili kuće odlučuje da to organizuje u sopstvenoj režiji.

Ukoliko spadate u takve, dajemo vam nekoliko praktičnih saveta kako da obradite zidove, ukratko, ukazaćemo vam na raspored operacija koje treba da izvršite pre samog bojenja.

Prvi korak
Pre nego što započnete posao, morate zaštiti predmete u prostoriji – slike, nameštaj, prozore, vrata, lampe i lustere. Ormari i stvari koje zaklanjaju zidnu površinu treba da se pomere i zaštite najlonom, a ono što se ne može premestiti – prozori, vrata, kuhinjski elementi i lusteri oblaže se samolepljivim papirnim trakama.

U slučaju da se, osim krečenja, izvode još neki građevinski radovi, prozori se prekrivaju zaštitnom folijom. Prekidače i utikače treba skinuti, kao i zidne lampe ukoliko je to moguće. Nakon toga, dolazi na red prekrivanje poda po čijim se ivicama pričvršćuje zaštitna folija ili rolo-papir.

Drugi korak
Ukoliko se radi o novom stanu, podrazumeva se da su zidovi malterisani, da nema pukotina i prethodnih nanosa boja. Uobičajena predradnja na takvim zidovima je špahtlovanje, odnosno brušenje, kako bi se odstranio višak peska.

Nakon toga nanosi se podloga – Akril emulzija koja stvara zaštitni film da zid ne bi upio previše boje, a istovremeno je i dobra podloga za njeno nanošenje. Veće neravnine popravljaju se Hobi kitom koji treba da se suši najmanje 24 sata, nakon čega se zidovi prešmirglaju da bi se izravnale eventualne neravnine.

Sledeći korak je gletovanje zidova Nivelinom i to u dva sloja, a posle sušenja sledi još jedno šmirglanje.

Treći korak
Nakon pripreme površine na zid se stavlja disperzivna boja u željenoj nijansi – i to dva sloja između čijeg nanošenja mora da prođe najmanje šest sati.

Boju za zidove moguće je tonirati na JUB-ovoj mašini za miksovanje u preko 300 nijansi, ili ručno, dodavanjem Dipi koncentrata ili Dipi colora.

Toniranje pomoću mašine mnogo je pouzdanije jer se dobija željeni ton iz ponuđenog kataloga, a greške jednostavno – ne postoje.

U slučajevima kada na zidovima već postoji boja, efikasnost krečenja zavisi od toga kakvog je kvaliteta prethodna disperzivna boja. Boje lošijeg kvaliteta stvaraju deblji film, tako da je pri svakom novom nanošenju potrebno ostrugati stare.

S druge strane, boje vrhunskog kvaliteta dozvoljavaju nanošenje i do 18 slojeva pre struganja, jer svaki sloj stvara vrlo tanak film koji ne ide na štetu velike pokrivenosti.

Ukoliko se prostorija kreči u više boja, one se odvajaju samolepljivim papirnim trakama tako da se ne bi prelivale jedna u drugu. T

rake se skidaju kada se boja prosuši, pri čemu se mora voditi računa o tome da se ne osuši sasvim jer je traka može oštetiti. Valjak treba povlačiti uvek od trake ka zidnoj površini, a nikako u suprotnom smeru da se boja ne bi podlila ispod.

Popunjavanje pukotina
Ukoliko postoje pukotine na zidovima, one se prosecaju konusno i popunjavaju se Filinom u kombinaciji sa bandaž trakom koja služi kao jedna vrsta armature, da bi sprečila širenje otvora. Potom se zidovi bruse i nanosi se podloga, a onda sledi već opisani postupak bojenja.

Zaštita od buđi
Buđ je veoma čest problem a javlja se kao posledica loše toplotne izolacije ili neodgovarajućeg sistema grejanja u kombinaciji sa slabim provetravanjem prostorija.

Najugroženiji su kupatilo i kuhinja u kojima ima najviše isparavanja, veće su oscilacije temperature i vlage, a samim tim i dolazi do kondenzacije pare.

Trajno rešenje ali i najveća investicija jeste toplotna izolacija spoljnih zidova. U svakom slučaju, na zid se mora naneti materijal koji će biti otporan na plesni, kako bi se onemogućilo njihovo ponovno pojavljivanje.

Često se dešava da se “zaražene” površine nepravilno tretiraju bojenjem zahvaćenih površina običnom farbom, mehaničkim skidanjem, struganjem ili brušenjem fleka, pranjem i ribanjem, bojenjem fasadnom bojom, uljanim bojama i sl. Pravilna procedura odvija se u dve faze:

1. Čišćenje i dezinfekcija zaraženih površina specijalnom bezbojnom biocidnom tečnošću – Algicidom.
2. Bojenje površina – ali tako što se u jednu od unutrašnjih disperzivnih boja dodaje tečno fungicidno sredstvo Jubocid koja postiže efekat preventivne zaštite zidova od pojave buđi.

Tekst: JUB boje
Foto: Shutterstock