OD BOJA ZAVISI IZGLED DOMA – BUDITE PAŽLJIVI PRI KOMBINOVANJU

Uspešna kombinacija boja jedna je od osnovnih karakteristika dobro osmišljenog enterijera. Dizajneri sasvim sigurno vladaju ovom materijom, a ukoliko želite da im u tome doskočite, donosimo vam malo teorije i praktičnih saveta o načinu kombinovanja boja.

Uz proporcije, odnose prostornih celina, osvetljenje i stil – boje su nesumnjivo jedan od glavnih elemenata koji definišu karakter svakog enterijera. Iako vam se njihov odabir na prvi pogled može učiniti jednostavnim zadatkom, varate se. Ljudsko oko može razlikovati oko 10 miliona nijansi, pa stoga ne treba da čudi što se mnogi od nas ne snalaze u ovoj oblasti. Ipak, ako smatrate da nemate likovnog dara, to nije razlog da odustanete od uređenja svog životnog prostora – osnovno teorijsko znanje o bojama puno će vam u tome pomoći. Bravacasa vam predstavlja kratak vodič o različitim podelama i načinima kombinovanja boja, kako bismo vas ohrabrili da se oprobate kao dizajner sopstvenog enterijera.

Počnimo s malo fizike. Da bismo uopšte mogli opažati boje, neophodna nam je sunčeva svetlost. Kada svetlost pada na tela, ona delom biva apsorbovana (atomi i molekuli predmeta je upijaju, zbog čega telo postaje toplije), delom propuštena (zavisno od transparentnosti, tj. providnosti tela), a delom reflektovana. Da objasnimo slikovito: u beloj sunčevoj svetlosti skrivene su sve boje koje ljudsko oko može videti. Deo tih boja tela apsorbuju, dok onaj deo koji reflektuju opažamo kao njihovu boju. Tako, na primer, molekuli hlorofila u listovima biljaka apsorbuju plavu i ljubičastu, neki drugi pigmenti apsorbuju crvenu, dok se zelena i žuta reflektuju, što naše oči vide kao boju listova.

Prema hromatskim svojstvima, boje mogu biti hromatske (tzv. šarene) i ahromatske (tzv. neboje). Prve su one koje se nalaze unutar sunčevog spektra, dok drugim pripadaju crna, siva i bela. Ahromatske boje predmet su debate da li su uopšte boje, ili su pak odsustvo boje/svetla.

Hromatske boje dele se na primarne, sekundarne i tercijarne. Primarne su crvena, plava i žuta, i u našim očima postoje receptori samo za ove tri boje. Nazivaju se još i osnovnim, jer iz njih nastaju sve ostale boje vidljive ljudskom oku. Sekundarne su one koje nastaju mešanjem dve primarne boje – ljubičasta (crvena + plava), narandžasta (crvena + žuta), i zelena (žuta + plava). Tercijarne nastaju mešanjem jedne primarne i jedne sekundarne boje, a možemo ih opisati i kao sekundarne boje s većim udelom jedne od primarnih od kojih su nastale. Tako iz svake sekundarne boje nastaju po dve tercijarne: crvenoljubičasta (ljubičasta s većim udelom crvene nego plave), plavoljubičasta (ljubičasta s više plave nego crvene), crvenonarandžasta, žutonarandžasta, žutozelena i plavozelena. Ova podela ilustrovana je Ostvaldovim krugom boja, koji se sastoji iz 12 blokova. Svaki drugi blok je tercijarna boja, koja se nalazi između primarne i sekundarne boje od kojih je nastala.

Prema sledećoj podeli, boje mogu biti tople ili hladne. Na istom krugu s primarnim, sekundarnim i tercijarnim bojama, crnom linijom označena je granica između ove dve grupe. U tople boje spadaju sve one koje se nalaze na crvenoj strani spektra, dok su hladne na plavoj strani.

Svaka boja iz spektra ima i različite tonove. Oni se dobijaju kada se hromatskim bojama dodaju ahromatske. Dodavanjem bele dobijaju se svetliji tonovi, a dodavanjem crne tamniji. Takođe, dodavanjem sive, hromatske boje postaju tamnije u tonu i gube na čistoći i intenzitetu, a ovaj proces naziva se degradacija. Svaka promena u boji – bilo hromatska, tonska ili intenzitetska – naziva se nijansa. Mešanjem komplementarnih boja (koje se u krugu nalaze jedna naspram druge) dobijaju se neutralne nijanse.

Osim što ilustruje i olakšava snalaženje u opisanoj podeli, pomenuti krug sjajno je pomoćno sredstvo pri izboru boja za uređenje enterijera.

MONOHROMATSKE

Prvu i najjednostavniju kombinaciju boja čine one iz istog bloka, odnosno različiti tonovi iste boje. Takođe, u obzir dolaze i njeni degradirani tonovi, a ovaj sklop neće narušiti ni ahromatske boje. Iako može delovati vrlo atraktivno, najveća opasnost ovakve kombinacije jeste da kao krajnji rezultat dobijete monoton i zamoran ambijent.

ANALOGNE

Sledeći predlog jeste kombinacija takozvanih analognih boja. U pitanju su dve do četiri boje koje se u krugu nalaze jedna do druge. Ovo je odličan izbor ako želite šarolik ali smiren ambijent. Prvi zahtev ispunjen je samim prisustvom više različitih boja, a sklad i smirenost obezbeđuje činjenica da se one gotovo prelivaju iz jedne u drugu.

KOMPLEMENTARNE
Još jedan način može biti sparivanje komplementarnih boja. U pitanju su parovi koje čine jedna primarna i jedna sekundarna boja nastala od druge dve primarne (npr. žuta je komplementarni par s ljubičastom, nastalom od plave i crvene). Ove boje nalaze se sa suprotnih strana kruga, a na isti način možete kombinovati i dve ovako postavljene tercijarne boje (npr. crvenoljubičastu i zelenožutu). Komplementarne kombinacije važe za najdinamičnije.

TRIJADA

Takozvanu trijadu, ili kombinaciju tri boje koje pripadaju istoj grupi – primarnoj, sekundarnoj ili tercijarnoj – u enterijeru mnogi smatraju najskladnijom. Na shemi uočavate raspored boja iz trijade u krugu, i njega se uvek treba držati (kombinuje se svaka četvrta boja iz kruga). Tako su u slučaju tercijarnih boja moguće dve trijade: crvenonarandžasta/plavoljubičasta/žutozelena, odnosno žutonarandžasta/crvenoljubičasta/plavozelena.