NAJLEPŠA TERASA – UMESTO CVEĆA, NEGUJTE AGRUME

Uzgajanje limuna u saksiji kod nas odavno nije retkost, mnogi se čak mogu pohvaliti vrlo pristojnom “berbom”, ali šta je s ostalim vrstama citrusa? Možda je došlo vreme da u mali kućni voćnjak uvrstite i pomorandže, mandarine, grejpfrut i u poslednje vreme sve popularniju malu kinesku narandžu.

SUNCE I VLAGA – ključni za opstanak

Agrumima je potrebno mnogo svetlosti: u njihovom prirodnom staništu sunce ih obasjava 12 sati dnevno, što im se u našem podneblju ne može priuštiti, ali pet sati minimum je ispod kojeg se ne ide. Dobra vest je to da se, ako želite da vaši citrusi bolje rađaju, deficit može nadoknaditi jakim veštačkim osvetljenjem.

Relativna vlažnost vazduha takođe je važan faktor u razvoju citrusa i trebalo bi da iznosi oko 40%, što je teško ostvariti, naročito zimi, zbog čega biljke pate. Osim ovlaživačima, posudama s vodom koje ćete okačiti na radijatore, vlažnost možete povećati i ako u podlošku saksije sipate šljunak ili ekspandiranu glinu.

Agrume treba zalivati mekom vodom sobne temperature, ali vrlo oprezno, jer višak tečnosti može uzrokovati truljenje korena. Sipajte vodu tek kada se površina supstrata u saksiji prosuši, ali nikada nemojte dozvoliti da bude potpuno suva.

Odgovarajuće zemljište

Ovoj vrsti biljaka prija zemljište umerene pH vrednosti (od 5 do 8), a najbolje je da se sadi u mešavinu podjednakih delova peska, treseta i izmrvljene kore drveta, uz dodatak perlita i sloj šljunka na dnu saksije radi bolje drenaže.

Đubrenje je obavezno, jer su biljci za formiranje zelenih listova i plodova neophodni hranljivi sastojci, koji joj se mogu obezbediti tečnim ili đubrivom s dugotrajnim dejstvom.

Razmnožavanje i orezivanje

Kalemljenje je osnovni način za razmnožavanje citrusa. Najčešće se za podlogu koristi Poincirus trifoliata (sibirski limun) koji ima sve kvalitete da se na njemu održi biljka drugog citrusa. Nakon što se biljka nakalemi, može proći i samo jedna godina do pojave prvih cvetova, a zatim i plodova.

Ožiljavanje je takođe jednostavan način da dobijemo novu biljku. Reznica, odnosno pelcer, zapravo je grančica duga svega desetak centimetara. Treba da bude zdrava, sveža i da ima samo 3-4 lista na vrhu. Reznicu treba zasaditi u vlažan humus i poklopiti providnom plastičnom posudom. Nakon 2-3 meseca biljka će stvoriti koren, izrašće joj nove grane i listovi. Tada treba skinuti plastiku, a biljku svakodnevno orošavati vodom.

Budući da citruse u posudama uzgajamo više kao ukras, njihova rezidba je važna iz estetskih razloga. Ona se sastoji u oblikovanju kuglaste krošnje i proređivanja. Krošnje se proređuju svake godine pred kraj zime, pre početka vegetacije. Režu se grane koje raste prema unutrašnjosti krošnje i one koje su predugačke.
Ako je stablo zimi odbacilo lišće jer je bilo u prostoru s nedovoljno svelosti, treba prekratiti i te ogolele grane koje će početkom proleća ponovo poterati i razgranati se. Tokom vegeacije rezidba se može obavljati kod vrstabujnog rasta poput limuna.

Novi izazov se zove KUMKVAT

Ovo voće, čiji je latinski naziv Fortunella japonica, poreklom je iz Kine, a nazivaju ga još i kineska zlatna pomorandža. Oblikom podseća na pomorandžu, samo je mnogo manje i, za razliku od drugih citrusa, jede se s korom, dok mu je ukus mešavina mandarine i limuna. U prirodi raste u obliku žbunolikog stabla i neverovatno dobro se prilagođava sobnim uslovima, s tim što razmnožavanje iz semena retko uspeva, pa se uglavnom dobija kalemljenjem na stablo nekog drugog agruma.

Osim što izgleda vrlo atraktivno, ovo patuljasto drvo, posađeno u saksiji, sasvim solidno rađa, čak mnogo bolje nego ostali citrusi. Plod je bogat kalijumom, omega-3 i omega-6 masnim kiselinama, koji blagotvorno deluju na kardiovaskularni sistem, pritom obiluje i vitaminom C pa ga treba konzumirati za prevenciju gripa i prehlade.