LITOPS – živo kamenje

Izgledaju kao mali kameni obluci, ali su sukulenti sposobni za život u surovoj sredini, gde čak i cvetaju. Njihova mimikrija u prostoru je savršena i omogućava im opstanak u kamenoj pustinji. Uzgajanje ovih interesantnih biljaka nije teško ukoliko se striktno prati njihov životni ritam.

Ovaj sočan sukulent iz porodice ledenih biljaka (Aizoaceae) je veoma interesantan jer koristi savršenu mimikriju stapanjem sa okolnim stenama kako bi izbegao da postane hrana i izvor preko potrebne vode životinjama. Poreklom je iz južne Afrike, gde raste od nivoa mora do visokih planina Južnoafričke Republike, Namibije i u malim graničnim područjima Bocvane i Angole. Dokumentovano je skoro hiljadu pojedinačnih prirodnih populacija biljaka iz roda litops (Lithops sp.) koje pokrivaju veoma male površine usko vezane za određenu vrstu stena ili golog kamenog tla.

Naučno ime roda je izvedeno od starogrčkih reči litos (lithos), što znači “kamen” i ops (ops), što znači “lice”, a odnosi se na izgled biljaka nalik na kamenje. Kod nas se biljka često naziva “živi kamen”.

Otkriće

Prvi naučni opis litopsa dao je botaničar i istraživač južne Afrike Villiam John Burchell, kada ga je 1811. godine slučajno otkrio podigavši zemlje “kamenčić čudnovatog oblika”. Od tada je otkriveno puno vrsta iz ovog roda, a budući da je njihova kamuflaža toliko efikasna, nastavlja se otkrivanje novih vrsta. Poslednje su otkrivene 2006. godine.

Između listova koji liče na šljunak na površini tla, nalazi se prorez koji sadrži meristem iz koga se tokom zime razvijaja novi par listova između postojećeg spojenog para listova. U proleće se stari listovi suše kako bi otkrili novo lišće. Žuti ili beli cvetovi, veći od same biljke, izlaze iz pukotine između listova nakon što novi par listova potpuno sazri, po jedan po paru listova, a gusti “kamenčići” se pretvaraju u cvetni tepih. Cvetovi mnogih vrsta litopsa su slatko mirisni.

Litopsi su stranooplodne biljke. Nakon oplodnje, iz cvetova se stvaraju plodovi, takođe neobični: to su zaobljene suve kapsule sa osnovom u obliku petougla ili šestougla, zatvorene sa pet ili šest trouglastih preklopa. Kapsule ostaju zatvorene do prve kiše, a vrste litopsa koje rastu u izuzetno suvim predelima sa malo ili nimalo padavina se gotovo u potpunosti oslanjaju na vlagu od rose. Čim se otvore, kapsule oslobađaju seme dozvoljavajući nastanak nove generacije biljaka. Kapsule se ponovo zatvaraju kada se osuše.

Laki za uzgoj

Litopsi su popularne sobne biljke i mnogi specijalizovani uzgajivači imaju velike kolekcije vrsta iz ovog roda. Relativno su laki za uzgoj, a briga o njima svodi se na obezbeđivanje dovoljno sunca i dobro dreniranog tla.

Litopsi najbolje uspevaju u gruboj, dobro dreniranoj podlozi. Svako tlo koje zadržava previše vode uzrokovaće da biljke puknu kad se previše prošire. Biljke koje se uzgajaju na jakom svetlu će razviti tvrđi epidermis sa jarkim bojama pokožice i biće otporne na oštećenja i truljenje, iako će uporno zalivanje i dalje biti fatalno. Prekomerna toplota će ubiti biljke u saksijama jer se ne mogu rashladiti transpiracijom. Komercijalni uzgajivači mešaju blagi fungicid ili hortikulturni sumpor u vodu za zalivanje kako bi sprečili truljenje. Litopsi su osetljivi na zalivanje tokom toplog vremena, jer ono može izazvati truljenje biljaka. Na prirodnim staništima biljke često miruju kada su temperature visoke, a najveći deo rasta imaju tokom hladnih meseci u godini. Ako se drže na slabom osvetljenju, biljke će biti podložne truljenju i drugim gljivičnim infekcijama.

Za uspešno gajenje litopsa najvažnije je znati kada i koliko ga treba zalivati. U uslovima umerene klime tokom zime treba gotovo potpuno obustaviti zalivanje, a nastaviti tek kada se stari listovi osuše i zamene novim parom listova na proleće. U letnjem periodu litops će imati letnje mirovanje kada ga treba držati uglavnom suvim, a zalivanje se nastavlja tokom jeseni, kada biljke cvetaju. Posle precvetavanja ponovo dolazi zimski period bez zalivanja. Najbolji rezultati gajenja se postižu u okruženju sa dodatnom toplotom, poput staklenika. U svim uslovima gajenja, litopsi će biti najaktivniji i trebaće im najviše vode tokom jeseni, a sve vrste će cvetati približno u isto vreme.