Elegancija, dinamika i jarke boje

Slavni dizajnerski stil art deco dobio je u protekloj deceniji zasluženi omaž u televizijskoj seriji o čuvenom belgijskom detektivu Herkulu Poarou.

Britanska serija, u kojoj ovaj simpatični čudak briljantno rešavao najteže krimi-slučajeve kišovite engleske prestonice, obilovala je fascinantnim enterijerima i eksterijerima koji su pripadali slavnoj eri art decoa.

Mnogo je u to vreme bilo onih koji su poželeli da urede svoje domove upravo tako, u maniru ”toplo-hladno”, baš kako je bilo moderno u periodu između dva svetska rata. Ukoliko se ubrajate među njih, ili se makar zanimate za istorijske stilove i trendove, onda je i vama mesto u ovoj priči…

Počeci, istorijat, razvoj i pad…
Art deco stil je vladao dizajnerskom scenom u periodu između dva najveća svetska bezumlja: između 1920. i 1939. godine (naravno, može se sa punim pravom reći da je njegovo vreme zapravo trajalo do 1945. godine, zbog nemogućnosti dizajnera da se bave svojim poslom u ratnim uslovima).

Radi se o jednom od najdugotrajnijih i najuticajnijih stilova u istoriji koji je podjednako uticao na arhitekturu, dizajn enterijera, industrijski i grafički dizajn, ali i na modu, film i svakodnevni život u najširem smislu te reči.

Era čarlstona, mini sukanja, žena koje puše na muštiklu i nose kratku kosu nezamisliva je bez čuvenih kitnjastih lampi i kreveta, glamuroznih automobila i vrtoglavo izuvijanih stepeništa. Bio je to čudesni amalgam mnogih pređašnjih stilova i pokreta sa onima koji su se tek rađali. Tu se art nouveau sreo sa konstruktivizmom, futurizmom, bauhausom kubizmom, modernizmom…

Art deco nije imao političku ili filozofsku konotaciju, bio je striktno dekorativan. Posle Svetske izložbe u Parizu 1900. godine, nekoliko francuskih umetnika došlo je na ideju da osnuje “Društvo dekorativnih umetnika” koje bi se bavilo učvršćivanjem vodeće pozicije francuskog dizajna u svetu.

To im je pošlo za rukom odmah nakon Prvog svetskog rata, a posle 1925. iz naziva Međunarodne izložbe industrijskih i dekorativnih umetnosti skovan je termin ”art deko” (”umetnička dekoracija”). Pre toga, nazivao se moderni stil, a posle čuvene izložbe definitivno je prevazišao francuske, pa čak i evropske okvire.

Tajna njegovog uspeha verovatno leži u činjenici da su dizajneri uspešno spojili raznorodne uticaje: tekovine primitivne umetnosti Afrike, Egipta, Asteka pomešali su sa žudnjom za lepim i verom u progres posle krvoprolića koje su primenili u svim oblastima: mašine, avijacija, parobrodi i radio aparati izrađivani su od novih materijala, a njihov oblik inspirisao je dizajnere dekorativnih predmeta koje su izrađivali od abonosa, marokanske kože i materojala sa floralnim motivima.

U dizajnu se koriste naoko nespojivi elementi, stroge novotarije – aluminijum, plastika, nerđajući čelik i lakirano drvo – sa ajkulinom ili zebrinom kožom.

A najuticajniji ogranak art decoa bio je takozvani streamline, čiji su predstavnici bili u potpunosti fascinirani modernim aerodinamičnim dizajnom koji je počeo da se ”pomalja” iz novootkrivenih područja avijacije. Aerodinamični oblik upotrebljavan je u dizajniranju stonih lampi, stepeništa ili kasa u prodavnicama.

Fascinacija atraktivnim oblicima koje su naučnici projektovali za ”brzokrećuće mašine” brzo je osvojila srca dizajnera art decoa. Oduševljenje erom mašina uslovilo je eksplicitnu upotrebu veštačkih materijala, posebno stakla i čelika, kao i korišćenje simetrije, ponavljanja, jednostavnosti i svedenosti oblika.

U SAD je ovaj stil doživeo procvat u vreme ”velike depresije” dvadesetih godina 20. veka i u eri džeza. Najočiglednije tragove art deco ostavio je na građevinama. U pitanju su stepenaste strukture viđene u holivudskim filmovima iz tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka.

Novi fontovi (tipovi slova) zauzimaju mesto starih, pa se i danas ova slova koriste ako se želi pokazati visoka klasa nekog proizvoda. Elegancija, dinamični dizajn i jarke boje bile su odlike art decoa, koji je lagano počeo da se gubi tokom četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, zbog povećanja obima industrijske proizvodnje.

Ovaj dizajnerski pravac, međutim, doživeo je nemilu sudbinu, ”poginuo” je od sopstvene ruke: slavljenje ere mašina pretvorilo se u označavanje sopstvenog kraja. Masovna produkcija dobara uticala je na to da se art deco vremenom proglasi ”nazadnim” stilom koji promoviše lažni i neukusni luksuz.

Polovina Evrope bila je socijalistička i u njoj je deko postao ”nepoželjan”, a druga polovina pokušavala je što brže i jeftinije da izađe iz pepela, zanemarujući dizajn. Mesta za luksuzni stil u realnosti više nije bilo. Zavladao je funkcionalizam.

Međutim, daleko od očiju Evrope, u Indiji, SAD, na Filipinima, art deco je ostao aktuelan sve do šezdesetih godina. ”Film noar”, sniman u Holivudu tokom četrdesetih i pedesetih, uveliko je razbio njegovu estetiku, ali je on pravu potvrdu svoje klase i moći sopstvenog uticaja dobio tokom osamdesetih, u sferi grafičkog dizajna. Danas se elementi art decoa sve više koriste u arhitekturi.

Savremena primena art decoa
Iako je krajem četrdesetih kao dominantni pravac u dizajnu otišao u istoriju, lako se može primetiti koliko je osvrta na art deco napravljeno samo u proteklih petnaestak godina. Ukoliko želite kućni ambijent da prilagodite ovom stilu, pogledajte filmove poput ”Betmena”, ”Dika Trejsija”, ”Crne Dalije”, ”Nebeskog kapetana i sveta sutrašnjice”, ”King Konga”…

Dobićete inspiraciju za jednostavno, geometrizovano, a opet raskošno uređenje prostora. Možete se odlučiti i za ”dark deco”, mračnu varijantu ovog stila, koja svesno beži od bele boje, predominantne kao pozadine u eri klasičnog art decoa.

No, ako se poslužite iskonskom estetikom dominantnog dizajnerskog pravca između dva svetska rata, možete osmisliti veoma ”šik” i jednostavne enterijere: primenite čiste oblike, rafiniranost, dobro osvetljenje i gotovo neoklasičnu eleganciju; kombinujte okrugle metalne lampe sa prirodnošću lakiranog drveta, živost zelene i crvene u kontrastu sa belom, sivom, zlatnom i srebrnom, geometrijske oblike sa floralnim dezenima; belinu golih zidova mestimično osvežite tapetama živahnih boja i stvorićete kontrast koji obezbeđuje maksimum i za dušu željnu raskoši, ali i za onu naklonjenu jednostavnosti.

Ukoliko se odlučite da svoj životni prostor uredite u ovom stilu, jednom od  najpoštovanijih i neosporno najelegantnijih u istoriji, naći ćete se između razmetanja i askeze, prošlosti i sadašnjosti, razigranosti i mira. A to su dobre kombinacije.

Tekst: Žikica Milošević