“Atelje 61″ jubilej obeležio izložbom “Šezdesete – podsećanje”

Novosađani su ponosni na svoje ekskluzivce! Bio je to komentar, dobrog dela prisutnih, na otvaranju izložbe “Šezdesete- podsećanje”, autorke, istoričarke umetnosti, Goranke Vukadinović, upriličenoj povodom obeležavanja 55 godina postojanja Ustanove za izradu tapiserija “Atelje 61″ sa Petrovaradinske tvrđave, sinoć u Muzeju Vojvodine.

Svečana sala Muzeja Vojvodine bila je mala da primi sve zainteresovane, namernike, umetnike inih likovnih provinijencija, istoričare umetnosti, muzealce i druge profesionalce u kulturi, a zaljubljenike u tapiserijski medij koji razumevaju značaj preko poluvekovnog postojanja institucije koja neguje, baštini i unapređuje ovaj vid umetničkog ispoljavanja, kao jedinstven i sveobuhvatan tapiserijski centar na prostoru Balkana (u okviru ustanove “Atelje 61″ funkcioniše i Škola tkanja, poseduju muzeološku Zbirku tapiserija koja broji 260 primeraka, itd).

Pozdravljajući prisutne, moderatorka Teodora Ž. Janković istakla je da su jubileji vazda i prilike da se pomenu oni koji su svojim delovanjem, odlukama i rezultatima rada “utkali” sebe u poluvekovne niti postojanja neke institucije, što bi se u slučaju “Atelje 61″ prvenstveno odnosilo na majstore – specijaliste tkanja, te direktore ove Ustanove od njenog osnivanja – Etelku Tobolku, Julku Džunić, Nadu Adžić, Maju Mišević i današnjeg, Lasla Silađija.

 

Govoreći o konceptu i intencijama postavke “Šezdesete podsećanja”, kustoskinja Goranka Vukadinović je među ostalim istakla:
– Često se navodi da je na razvoj moderne tapiserijske umetnosti presudan uticaj imala velika izložba francuske tapiserije, otvorena 1946. godine u Muzeju moderne umetnosti u Parizu, koja je obišla sve velike evropske gradove, među kojima i Beograd 1953. godine. Do tada nepoznata i neutemeljena u našoj tradiciji, već tih godina, tapiserijska umetnosti se počinje u krugovima naših umetnika promišljati kao drugačiji vizuelni izraz u kojem je moguće istraživati različite mogućnosti niti i tkanja. Tapiserija će kao novost o kojoj se tek saznaje, kod mnogih umetnika podstaći potrebu za oslobađajućom svežinom ideja drugačijeg estetizma. Na tom talasu, a vizionarskim idejama i zamislima slikara Boška Petrovića i Etelke Tobolke nastaće “Atelje 61″, u kojem će već u prvoj deceniji rada, svoje tapiserijske koncepte promišljati i Stojan Ćelić, Milan Konjović, Ankica Oprešnik, Boško Karanović, Mladen Srbinović, Isidor Vrsajkov, Milivoje Nikolajević, Stevan Maksimović, Jovan Soldatović, Dragutin Cigarčić i drugi. Dakle, izložbom “Šezdesete podsećanje”, nisam želela da problematizujem određenu tematsku liniju, dočim vremensku, odabirući 18 tapiserija različitih jugoslovenskih autora (među kojima preovlađuju, dakako oni iz našeg grada i regiona, prim. TŽJ).

Otvarajući izložbu tapiserija “Šezdesete podsećanje”, zamenica načelnika Uprave za kulturu grada, Zorica Šijak je napomenula da je vizionarstvo Novog Sada u onim vremenskim i razvojnim okvirima, kada je i nastala Ustanova za izradu tapiserija “Atelje 61″, ostao do današnjih dana, i nakon 55 godina postojanja neupitan.
– Činjenica da je ova institucija kulture, jedina i jedinstvena na prostoru Balkana, ali i srednje Evrope, da je ova Ustanova u svojoj istoriji izložbene delatnosti bila prisutna na svim kontinentima izuzev australijskom, na preko 200 izložbi, da se tapiserije otkane i izrađene u “Ateljeu 61″ nalaze u mnogim rezidencijalnim, privrednim i administrativnim, ekskluzivnim prostorima naših gradova pobratima poput Regensburga i Modene, samo su neke od referenci koje govore u prilog, ozbiljnosti i opredeljenosti “Ateljea 61″ da neguje našu kulturnu baštinu na adekvatan način, što verujem da ma koju administraciju grada Novog Sada, može učiniti ponosnom i uvek spremnom na saradnju sa ljudima zaposlenim u ovoj Ustanovi – rekla je čestitajući jubilej “Ateljea 61″ Zorica Šijak.