Pustinjska ruža
Inspiracija za zgradu Nacionalnog muzeja Katara, čiji projekat potpisuje Ateliers Jean Nouvel, bila je „pustinjska ruža“, vrsta kristala koja stvara neobične formacije nalik na ružin cvet. Zahvaljujući projektantskom timu predvođenom dobitnikom Prickerove nagrade, Katar je dobio građevinu koja na pravi način odražava duh vremena u ovoj zemlji, kao i njene ambicije za budućnost.
Nacionalni muzej Katara gradio se duže od jedne decenije, a osmišljen je sa idejom da ispriča priču o istoriji ove zemlje i njenim ambicijama za budućnost. Građevina veoma složene forme, projektovana pod vođstvom arhitekte Žana Nuvela, dobitnika Prickerove nagrade, inspirisana je “pustinjskom ružom”. Reč je o mineralnoj formaciji koja nastaje kristalizacijom minerala ispod površine slanih bazena, i koja je karakteristična pojava u katarskoj pustinji. Na otvaranju muzeja Žan Nuvel je istakao da se značaj arhitekture ogleda u njenoj moći da oslika duh vremena.
Posmatrajući muzej Katara u tom kontekstu, ne može se osporiti da je taj zadatak ovim projektom ispunjen: radikalna forma građevine nastoji da izrazi progresivnu kulturu i tehnološke mogućnosti kao glavne faktore brze ekspanzije ove bliskoistočne zemlje tokom poslednjih nekoliko godina.
Članak se nastavlja posle reklama
Promišljena forma
Složena forma građevine, u vidu velikih diskova koji se međusobno seku pod različitim uglovima, postignuta je čeličnom konstrukcijom obloženom belim betonom sa armaturom od staklenih vlakana. Kako je već pomenuto, inspiracija ove složene strukture je u pustinjskom mineralu, ali cilj nije bio samo postići željenu formu. Naizgled nasumično raspoređeni diskovi osmišljeni su tako da obezbede zaštitu od sunca unutrašnjem dvorištu i enterijeru građevine.
Članak se nastavlja posle reklama
“Prorezi” između diskova zatvoreni su staklenim površinama, koje pružaju pogled na baštu muzeja i obližnji Doha zaliv. Posetioce kroz muzej vodi ruta dugačka oko 1,5 km, duž koje se hronološki prikazuje istorija Katara, počevši od perioda kada čovek još nije ni naselio ovo poluostrvo, pa sve do današnjih dana. U razvoj i realizaciju projekta sve vreme su bili uključeni kustosi muzeja, kako bi se između izložbenih prostora i osmišljenih muzejskih postavki postigao maksimalan sklad.
Članak se nastavlja posle reklama
Tatjana Marić Ivković, ugledna je figura u svetu izdavaštva i dizajna enterijera, čija karijera obuhvata preko 20 godina izuzetnog rada i doprinosa. Sa diplomom Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Tatjana je svoje profesionalno putovanje započela u print medijima, gde je brzo napredovala do pozicije glavne urednice prestižnog magazina Bravacasa. Pod njenim vodstvom, Bravacasa je doživeo transformaciju u jedan od vodećih časopisa za uređenje doma, zahvaljujući njenom inovativnom pristupu, istančanom ukusu i strasti prema dizajnu.