Nova silueta u panorami Menhetna
U Njujorku je sredinom ove godine završena realizacija još jedog velikog projekta švajcarske firme Herzog & de Meuron. Ovoga puta, jedna od vodećih svetskih arhitektonskih praksi obogatila je panoramu Menhetna luksuznim stambenim neboderom, kome razuđena staklena fasada daje prepoznatljiv vizuelni karakter.
U ulici Leonard Street, u njujorškoj četvrti Trajbeka na Menhetnu, završena je izgradnja stambenog nebodera, koji je za švajcarsku firmu Herzog & de Meuron bio prvi projekat ovakve vrste. Penjući se 60 spratova u visinu, on je svojom upečatljivom siluetom upotpunio panoramu Velike jabuke.
Zbog svoje moći da obezbede veliku stambenu površinu na malom prostoru u horizontalnom planu, neboderi su neizostavan „sastojak“ savremenih gradova. Međutim, njihovo projektovanje gotovo po pravilu podrazumeva beskonačno ponavljanje tipskih etaža.
Rezultat takvog pristupa najčešće su anonimne građevine kojima nedostaje karakter, i koje kao takve ne unose nikakav arhitektonski kvalitet u svoje okruženje.
Izbegavanje ove zamke bilo je primarni cilj arhitekata firme Herzog & de Meuron tokom rada na ovom projektu. Njihova ambicija bila je da ova zgrada, uprkos svojoj visini kao dominantnoj odlici, poseduje i karakter koji je autentičan i individualan. Nakon skoro devet godina izgradnje, dovršena građevina najbolji je dokaz da su u toj nameri uspeli.
Jedinstvena prostorna organizacija svakog stana
Monotono ponavljanje stambenih jedinica i arhitektonskih elemenata ne odražava se negativno samo na okruženje objekta, već i na ljude koji u njemu borave. Zato su arhitekte ovom neboderu pristupile projektujući ga od unutra ka spolja. Sve pojedinačne prostorije tretirane su kao „pikseli“, čijm su grupisanjem formirane različite stambene jedinice.
Članak se nastavlja posle reklama
Zatim su grupisanjem stanova formirane etaže, a ceo objekat bi se mogao opisati kao struktura sačinjena od individualnih stambenih jedinica naslaganih jedna na drugu. Pritom, svaka od njih ima jedinstvenu prostornu organizaciju i vizure koje se otvaraju ka gradu. Lokalni propisi su dozvoljavali razuđenost fasade, što su arhitekte iskoristile da njenim uvlačenjem, konzolama i balkonima stvore dinamičnu siluetu. Ovakvim oblikovanjem stvoreni su i različiti uslovi u svakom stanu.
Odstupanjima u ravni fasade koncept grupisanja “piksela” prenet je i na njenu površinu. U funkcionalnom i oblikovnom smislu, ona se može podeliti na tri zone, koje se po vertikali nadovezuju jedna na drugu. Zona prizemlja i nekoliko nižih spratova oblikovana je tako da se uklopi u kontekst, odnosno sa okolnim objektima.
Kada je u pitanju funkcija, u njoj se nalazi lobi i druge zajedničke prostorije. Zatim sledi zona sa stanovima, koja zauzima najveći deo vertikale. Dinamiku na njenoj površini stvaraju istureni balkoni, koji su promišljeno pozicionirani tako da svakoj stambenoj jedinici pružaju drugačiji pogled, a da pritom nijedan od njih ne ugrožava privatnost ostalih stanara.
Članak se nastavlja posle reklama
Vrh solitera kao najekspresivnij deo
S obzirom na to da je kod solitera vrh uvek najvidljiviji i najistaknutiji, projektanti su se potrudili da na ovom zdanju on bude i najekspresivniji deo. Ta ekspresivnost proistekla je direktno iz funkcije unutrašnjeg prostora.
Naime, na poslednjih deset spratova nalaze se luksuzni penthausi koji zauzimaju cele etaže. U eksterijeru, oni se očitavaju kao masivni blokovi koji su smaknuti jedni u odnosu na druge, što je rezurtiralo dinamičnom skulpturalnom formom.
Imresivni enterijer i prateći sadržaji
Osim luksuznih personalizovanih stanova, stanarima ove zgrade na raspolaganju su i ekskluzivni zajednički sadržaji – biblioteka, bazen, fitnes centar, mala pozorišna sala sa scenom na otvorenom i zatvorenom prostoru.
Članak se nastavlja posle reklama
Enterijer ovih prostora nije ništa manje impresivan od spoljašnjosti. Njegov vizuelni karakter u najvećoj meri određen je samom konstrukcijom objekta – masivni betonski stubovi, zidovi i skulpturalne spiralne stepenice, udruženi sa obiljem dnevnog svetla, visokim plafonima i crnim detaljima koji unose eleganciju, stvorili su veoma prefinjen i luksuzan ambijent.
Među zajedničkim prostorijama naročito se ističe sala sa bazenom, u kojoj su zidovi i stubovi obloženi svetlucavim metalik mozaikom. Takođe, vrlo je interesantan plafon, na kom su instalacije delimično sakrivene metalnom žicom. Iznad nje se nalazi i rasveta, pa je prostor osvetljen na vrlo interesantan i efektan način. Isto rešenje primenjeno je i u fitnes centru i teatru.
FOTO: HUFTON + CROW, FERNANDO ALDA
JOŠ SAVETA NAĆI ĆETE U NOVOM BROJU MAGAZINA BRAVACASA!
PRTATITE NAS I NA FACEBOOKU: casadesign.rs
Dragana Petrović, rođena 1990. godine u Nišu, je istaknuta diplomantkinja Građevinsko-arhitektonskog fakulteta, sa fokusom na urbanizam i dizajn enterijera. Od ranih dana karijere u 2014, Dragana je razvijala svoje veštine u prestižnim arhitektonskim studijima, specijalizujući se za kreiranje inovativnih i funkcionalnih životnih prostora koji odražavaju savremene trendove i potrebe. Njena stručnost je dodatno obogaćena radom kao freelance konsultant za enterijer, gde je stekla reputaciju za detaljno osmišljavanje prostora sa naglaskom na održivost i estetiku.
Članak se nastavlja posle reklama