Božanska igra stvaranja

Umetnici teže da svoje vizije i nadahnuća oživotvore u što različitijim materijalima. Gabriel Glid ubraja se među one retke koji su u tome i uspeli.

Skulptura kao grana umetnosti postoji još od najranijih vremena. Vekovima je ljudima zastajao dah pred delima Fidije, Mikelanđela i Rodena, a savremena skulptura, proširena novim materijalima i tehnikama kojim umetnici barataju, privlači veliku pažnju ljubitelja umetnosti širom sveta. Naša stvarnost je daleko od te slike i vajarstvo je kod nas još uvek na margini.

Skulptor Gabriel Glid (40) upravo ovom tvrdnjom započinje svoju priču. “Kada kažem skulptura, većina ovdašnjih ljudi pomisli na one istorijske, ‘konjaničke’, prikaze značajnih ljudi. U svetu vajarstva ta forma odavno je prevaziđena, ali kod nas se nove stvari očigledno teško prihvataju”.

Nakon završenih osnovnih i magistarskih studija na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, usledile su godine istraživanja i prezentovanja radova – od prve izložbe 1991. godine, sve do poslednje u Singapuru.

“Osim talenta, vajarski rad zahteva ogromnu snagu i strpljenje”, otkriva nam umetnik. “Često se dešava da od inspiracije, početne ideje, pa do njenog konačnog ispunjenja prođe dosta vremena, pa je samim tim i period između dve izložbe mnogo duži nego što je to uobičajeno u ostalim umetnostima.

To ume da zasmeta, međutim, pogled na završeno delo i činjenica da ste ga vi stvorili vredni su svakog odricanja”.

Gabriel kaže da, kada razmišlja, uvek zaključi da mu je skulptura bila sudbinski predodređena. “Oduvek me je privlačio rad tvrdim materijalima, magično izvlačenje dotad nevidljivih oblika i linija iz njih, ta gotovo božanska igra stvaranja.”

Inspiracija je svuda unaokolo
Inspiraciju nalazi u svakodnevnom životu – običnim ljudima, stvarima i događajima lišenim, kako kaže, dubokih, crnih filozofija. Uzora nema, odnosno, ugleda se na sve umetnike koji uspevaju da spojem inspiracije i materijala stvore neku svoju, jedinstvenu priču.

Gabriel voli da nadograđuje svakodnevne predmete i da tako stvara nešto što niko pre njega nije stvorio, kao na primer bakarni sto na kojem su postavljene keramičke tacnice za kafu.

“Kad počnem da stvaram, odmah imam preciznu sliku kako će rad izgledati na kraju. Nakon što se ideja iskristališe, pravim crtež i tako počinje proces izrade. Ponosim se time što mogu da kažem da gotovo uvek uspem da izvedem sve ono što zamislim i u mojoj umetnosti skoro i nema škarta”.

Ideje Gabrijelu diktiraju i materijale koje koristi. “U početku, dok sam studirao, koristio sam uglavnom metal, međutim, vremenom sam proširio polje rada, usvojio nove tehnike i materijale, tako da sada, osim metala – koristim bronzu, aluminijum i bakar – radim još i drvetom, porcelanom, terakotom, silikonom, gumom i staklom…”

Umetnost životnog prostora
“Enterijeru prostora u kojem boravimo treba posvetiti pažnju”, smatra Gabriel. “Sve što je oko nas, stvari i predmeti koji nas okružuju, mogu da nam donesu osmeh, sreću, emociju, pa iz tog razloga prostor bi trebalo da ima lični pečat pojedinca koji boravi u njemu i koji zna šta mu pričinjava zadovoljstvo.

Nije potrebno mnogo truda niti sredstava da se stvori jedinstveno životno okruženje, dovoljna je dobra volja i želja za stvaranjem lepote”. Često navođenu tvrdnju da su dizajnerska rešenja enterijera prava umetnička dela, ovaj vajar prihvata sa rezervom.

“Onog momenta kada neko uđe u stan ili kuću, taj prostor prestaje da bude umetnički eksponat i postaje autentičan život. Sam prostor, pakovanje, bez nekoga ko u njemu živi, nije dovoljan – za potpuni estetski doživljaj nekog enterijera, ključno je to kako se oseća onaj ko u njemu boravi.”

Od materijala u enterijeru Gabriel preferira one prirodne, tradicionalne – drvo i kamen, a kaže da je siguran kako novi, veštački materijali, koji su sve popularniji, neće izdržati sud vremena.

Veliki broj radova Gabriela Glida završio je u privatnim kolekcijama. Ovaj skulptor  naročito se ponosi svojim novijim delima koja su naišla na izuzetan odziv publike, a kao najdraži rad Gabriel izdvaja skulpturu “Govor”, koja je čak dospela i na aukciju u čuveni londonski “Sotbi”, gde je prodata jednom holandskom privatnom kolekcionaru.

Gabriel kaže da oseća da svoja najbolja dela tek treba da stvori i nada se da će neka od njih predstaviti na već zakazanoj izložbi naredne godine u Beogradu. “Mislim da će tu biti dobrih skulptura u kojima će posetioci zaista uživati.

U svakom slučaju, najbitnije je da moja dela ljudima prenesu zadovoljstvo koje sam osećao dok sam ih stvarao, ako ne u potpunosti, onda, nadam se, barem delić te atmosfere”, kaže na kraju ovaj umetnik.

Priredio: Marko Opačić