Zona opasnosti: Šta je negativan prostor u enterijeru (i šta raditi s njim)?
Negativan prostor u enterijeru (prazan prostor)treba pametno iskoristiti. Detaljnije u nastavku.
Kako pronaći ravnotežu između asketskog enterijera i harmoničnog minimalizma i zašto je važno imati praznine u vašem životnom prostoru? Odgovore na ova pitanja saznajte u tekstu.
Kako nastaje negativan prostor u enterijeru?
Svaki neudoban prostor u kome se ne poštuje ergonomija postaje negativan. I ne radi se samo o mogućnosti slobodnog prolaska bez obilaska ili dodirivanja ovog ili onog komada nameštaja. Ovo uključuje emocionalnu ergonomiju – to jest, osećaj prostora oko vas, korespondenciju između dimenzija sobe i njenog unutrašnjeg sadržaja.
Visoki plafoni se smatraju prednošću svakog prostora. Ali ako je visina plafona 6 metara, a površina sobe je 4 kvadratna metra, onda će se soba više doživljavati kao neprijatan bunar. Dakle, sa površinom sobe od 250 kvadratnih metara, visina plafona od 3 metra takođe će biti disharmonična. Negativan prostor je praznina koja nam ne daje prijatne senzacije i utisak.
Boja i negativan prostor u enterijeru
Rešenja u boji takođe stvaraju negativne prostore u kojima je neprijatno biti. Jedna od čestih pojava su nezavisni dizajnerski eksperimenti, kada ljudi prave svetle boje umesto klasičnog belog plafona.
Kao rezultat, plafon postaje tačka fokusa, koja istovremeno razbija sve boje u unutrašnjosti. Promena nijanse belog plafona čak i za par tonova sigurno će uticati na percepciju boja cele sobe, dok klasična verzija obezbeđuje balans bele u svim ostalim nijansama enterijera. A ako vam se čini da u kabini uzorak boje ili materijala izgleda dobro, onda će u celokupnoj kompoziciji ispod sivog ili bež plafona izgledati potpuno drugačije, ili čak potpuno izgubljeno.
Praznina je nova prilika za razvoj arhitekture. Pogledajte stare zgrade: po pravilu, većina njih je punog tela. Ali moderne kuće su ispunjene vazduhom: ima mnogo slobodnih prostora, niša, svetlih prozora… I ako se ranije praznina smatrala nedostatkom, pokazujući odsustvo nečega, sada je postala alat za stvaranje harmonične arhitekture.
Kako se to manifestuje u našem stanovanju?
Obično instinktivno želimo da ispunimo sve uglove i prazne prostore dekorom, nameštajem, crtežima, ornamentima. Običan prazan zid izaziva želju da okačite nešto na njega ili stavite pored njega. Inače, ostavlja utisak zaboravljenosti i uskraćenosti. Ali kada površina vašeg stana ne prelazi 80 kvadratnih metara, ali treba da primi sve što je potrebno za život nekoliko ljudi, onda će takvo “ostrvo praznine” biti odličan alat za balansiranje unutrašnjosti.
Ispravni negativni ili prazni prostori deluju antistresno na našu psihu. Ako je pozadina šarena, svetla, puna detalja, naše oko stalno „posrće“, a pažnja se ne fokusira. Ovo stvara osećaj nereda i haosa, što izaziva osećaj anksioznosti. Zbog toga je posebno važno stvoriti takve prazne prostore u spavaćoj sobi i dnevnoj sobi – glavnim mestima opuštanja.. Ali možete ih učiniti harmoničnijim bez preopterećenja unutrašnjosti. Na primer, nevidljiva staklena vrata ili isti frontovi ormarića su sada veoma popularni. Ne gubite u ergonomiji i možete da skladištite sve potrebne stvari, ali u isto vreme ne pravite centar vizuelne privlačnosti od skladišnog prostora.
Uspešna rešenja se mogu videti na primerima skandinavskog i orijentalnog (japanskog) minimalizma. Po pravilu, postoji mnogo prostora koji deluju kao prazno platno ili pozadina za ostatak enterijera. Pored toga, prirodno svetlo čini da se sobe osećaju udobnije i prostranije.
Dakle, praznina je sastavni deo unutrašnjosti. U profesionalnim rukama arhitekte i dizajnera, omogućava vam da prostor učinite još zanimljivijim, povoljnijim i teksturiranijim. Na prvi pogled „nepraktični“, slobodni prostori, prozori svetlosti, kroz niše i otvori zapravo ispunjavaju prostoriju dubokom estetikom i harmonijom, stvarajući i naglašavajući jedinstvenost forme.
Rođena 1989. godine u Novom Sadu, diplomirala je na Filozofskom fakultetu, odsek za medijske studije, sa posebnim fokusom na vizuelnu komunikaciju i dizajn enterijera. Od 2013. godine, stekla je značajno iskustvo u Color Press Grupi, gde je kao urednik vodila nekoliko prestižnih izdanja, usmeravajući se ka temama koje obuhvataju moderno uređenje doma, arhitekturu i dizajn. Svoje bogato iskustvo iz područja lifestyle i zabavnog sadržaja donosi u CasaDesign.rs, gde teži da primeni svoju strast prema estetici i dizajnu enterijera, transformišući svaki prostor u mesto inspiracije i kreativnosti za čitaoce.