UMETNOST ENTERIJERA
Ko kaže da se u enterijeru ne mogu kombinovati različite boje i teksture? Ovaj dvoetažni stan dobar je primer kako se interesantni detalji mogu savršeno uklopiti dajući prostoru toplinu i skladnost.
Kada je mladi bračni par odlučio da preuredi potkrovlje u jednoj napuštenoj hali, nisu ni sanjali da bi krajnji rezultat mogao biti ovako fascinantan. Iako su arhitekti objasnili da žele topao, skladan i ušuškan dom, nisu bežali od ideje da on odiše industrijskim šarmom koji je toliko popularan u poslednje vreme.
Arhitekta je za početak postavio impozantne stepenice usred dnevne sobe razgraničavajući tako prostor na dnevni i mirni deo. U prizemlju je dnevna soba sa pripadajućom kuhinjom i trepezarijom, dok je su na spratu smeštene spavaće i hobi sobe. Zahvaljujući visini, koja iznosi oko 7 metara, nad dnevnom sobom bilo je dovoljno mesta za instalaciju lustera od papira. Njihov amorfan i lagan oblik su u savršenom kontrastu sa dominatnim plavim kaminom koji potpuno razbija monotoniju prostora.
Iako je zvučalo neverovatno da se u ovakavom prostoru sa sivom garniturom može ukombinovati i tepih s animal printom, on je zaista sjajno legao. Kako bi se vizuelno povezao njegov karakterističan izgled sa ostatkom enterijera, uza zid je postavljena komodica sa sličnim detaljima i slikom kojom dominira boja s kamina.
Veliki trpezarijski sto urađen je u kombinaciji brušenog kamena i drveta. Njegov rustični izgled savršeno se uklapa u industrijski look&feel celog enterijera. Stolu su pridodate poznate Ejmsove plastične stolice s drvenim nogama. Njihov neprolazan izgled dobro prolazi i u modernim, ali u klasičnim enterijerima.
Prvo što je arhitekta uradio kada je ušao u enterijer bilo je skidanje plafona kako bi se došlo do tavanice. Njena konstrukcija je toliko fascinirala arhitetku, ali i mladi bračni par pa su se dogovorili da je dodatno istaknu rasvetom. Njegova roštilj konstrukcija daje dinamičnost prostoru, a poigravanje svetlosti između rebara doprinosi lepom vizuelnom efektu. Pošto je tavanica već dovoljno dominatna, kuhinja je urađena u kombinaciji belog medijapana i beljenog hrastovog furnira. Tri visilice s belim abažurom daju dovoljno svetla nad kuhinjskim ostrvom, a iznad je i zidna rasveta koja osvetljava tavanicu.
Biblioteka na spratu osvetljena je Kartellovom rasvetom, a najzanimljiviji detalj je svakako crvena Cappellini fotelja. Arhitekta je još jednom dokazao pravilo da interijer treba raditi u neutralnim bojama, a kasnije ga osvežavati detaljima u jarkim bojama: žuti jastuci, crvene fotelje, animal print tepisi, plavi kamin, interesantna rasveta i niko neće reći da se radi o dosadnom enterijeru.
Tatjana Marić Ivković, ugledna je figura u svetu izdavaštva i dizajna enterijera, čija karijera obuhvata preko 20 godina izuzetnog rada i doprinosa. Sa diplomom Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Tatjana je svoje profesionalno putovanje započela u print medijima, gde je brzo napredovala do pozicije glavne urednice prestižnog magazina Bravacasa. Pod njenim vodstvom, Bravacasa je doživeo transformaciju u jedan od vodećih časopisa za uređenje doma, zahvaljujući njenom inovativnom pristupu, istančanom ukusu i strasti prema dizajnu.