Adaptacija: potkrovlje kao iz snova
Čak i da niste ljubitelj stambenih prostora pod krovnim kosinama, morate priznati da stanovi u potkrovlju, s pogledom na krovove okolnih zgrada, odišu nekim posebnim šarmom i romantičnim ambijentom. Ovaj stan nije uskraćen za ove karakteristike, iako je zahvaljujući klasičnom skandinavskom stilu i hladnom, sivom, gotovo ahromatskom uređenju, dobio notu suzdržanosti,
ozbiljnosti i elegancije.
Ovaj dvosoban stan raspolaže površinom od 60 kvadrata, tako da bismo s pravom mogli reći da se radi o vrlo prostranoj stambenoj jedinici. Osim toga, njegova površina je maksimalno iskorišćena zahvaljujući vrlo jednostavnoj funkcionalnoj organizaciji. Najveći deo zauzima velika izdužena prostorija, koja se pruža duž krovne kosine i u kojoj se nalaze dnevna soba i kuhinja s trpezarijom.
Dnevni boravak smešten je u delu prostorije do zabatnog zida, koji ima izlaz na balkon. Pored toga, ovaj prostor osvetljava i veliki mansardni prozor, tako da je obilno okupan dnevnom svetlošću. Iz tog razloga tamnosivi zidovi naspram bele kosine nisu učinili prostor skučenim i mračnim.
Upravo jedan od ovih zidova predstavlja najinteresantniji element dnevne sobe. Mogli bismo ga nazvati izložbeni zid, jer je ispunjen uramljenim grafikama i crno-belim fotografijama, čime je upotpunjen ahromatski ambijent. Među ovim umetničkim delima diskretno je uklopljen i televizor.
Na suprotnom kraju prostorije u odnosu na dnevni boravak nalazi se otvorena kuhinja s trpezarijom. Kuhinja je linearno organizovana duž zida naspram kosine i u potpunosti prati ahromatsko uređenje čitavog dnevnog prostora. Jednostavan dizajn i kombinacija tamnosivih frontova i detalja od nerđajućeg čelika dali su joj veoma moderan izgled. Trpezarija je smeštena ispred širokog mansardnog prozora, tako da krovna kosina nije predstavljala ograničenje u njenoj organizaciji.
U spavaću sobu ulazi se iz predsoblja, dok se u kupatilo i garderober ulazi iz trpezarije. Međusobna udaljenost ovih prostorija jedina je mana funkcionalne organizacije prostora, ali nju nije bilo moguće ispraviti, s obzirom na to da je reč o stanu u starom objektu.
Tatjana Marić Ivković, ugledna je figura u svetu izdavaštva i dizajna enterijera, čija karijera obuhvata preko 20 godina izuzetnog rada i doprinosa. Sa diplomom Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Tatjana je svoje profesionalno putovanje započela u print medijima, gde je brzo napredovala do pozicije glavne urednice prestižnog magazina Bravacasa. Pod njenim vodstvom, Bravacasa je doživeo transformaciju u jedan od vodećih časopisa za uređenje doma, zahvaljujući njenom inovativnom pristupu, istančanom ukusu i strasti prema dizajnu.
Članak se nastavlja posle reklama