Zastori od mekih materijala
Zastori vam omogućuju da kontrolišete sunčeve zrake, senku, ventilaciju i privatnost u sobi. Većina zastora ima letvice (a neki ih nazivaju i lamele ili pločice) koje se mogu otvarati i zatvarati. Različite vrste zastora se mogu praviti od metala, drveta, plastike, platna ili proizvedenih materijala kao što je lažno drvo. Da li vam ovo daje neke ideje?
Venecijaneri
Venecijaneri imaju horizontalne, preklapajuće letvice koje su zajedno povezane trakama tkanine ili kanapima, koji vam omogućavaju da podižete ili spuštate zastor. Letvice mogu da se rotiraju skoro 180 stepeni, dozvoljavajući vam tako da prilagodite svetlost u sobi ili da kompletno zamračite sobu.
Pročitajte i… Zastori inspirisani starim video- igrama
Uspravni zastori
Uspravni zastori imaju vertikalne letvice koje se rotiraju. Ovi zastori se mogu nazvati i šinske roletne zato što se letvice pomeraju napred i nazad na šinama.
Panelni zastori
Panelni zastori su vertikalni tip zastora sa veoma velikim lamelama (panelima) koje ne mogu da se rotiraju na način na koji se lamele kod uspravnih zastora rotiraju. Paneli se samo kližu do željene pozicije na šinama.
Platneni zastori
Ovi zastori se još zovu i kotrljajuća senka, oni su sačinjeni od solidnog komada tkanine koja se uvije u valjak na vrhu prozora.
Rimski zastori
Rimski zastori su napravljeni od jednog komada tkanine i oni mogu da se dižu i spuštaju. Ovi zastori su potpuno ravni kada su spušteni, a kada su podignuti onda su sa mekanim naborima. Varijacija rimskih zastora je napravljena od trajno naborane tkanine.
Austrijski zastori
Austrijski zastori su obično napravljeni od lake tkanine za zavese. Ovi zastori imaju prikačen kanap na poleđini i kada se povuku na gore daju nabran izgled. Nabran izgled se odnosi na to kada se platno skupi u neki ponavljajući oblik kao što su talasi, skalopi ili latice.
Londonski zastori
Londoski zastori su nešto između rimskih i austrijskih zastora. Punoća na vrhu londonskih zastora je nastala nabiranjem a ne skupljanjem. One se podižu i spuštaju kanapom koji je povezan pozadi, i time se dobija mekši efekat od ravnih nabora rimskih zastora.
Dragana Petrović, rođena 1990. godine u Nišu, je istaknuta diplomantkinja Građevinsko-arhitektonskog fakulteta, sa fokusom na urbanizam i dizajn enterijera. Od ranih dana karijere u 2014, Dragana je razvijala svoje veštine u prestižnim arhitektonskim studijima, specijalizujući se za kreiranje inovativnih i funkcionalnih životnih prostora koji odražavaju savremene trendove i potrebe. Njena stručnost je dodatno obogaćena radom kao freelance konsultant za enterijer, gde je stekla reputaciju za detaljno osmišljavanje prostora sa naglaskom na održivost i estetiku.