Tepih kao spoj originalnog dizajna i kvaliteta

Poslednjih nekoliko godina svojevrsna umetnička dela, koja nastaju u njenoj firmi, našla su svoje mesto u mnogim domovima, poslovnim prostorima, zdanjima ambasada…

“Proizvodnjom tepiha bavim se od 1999. godine. Nikada nisam mislila da će mi to biti profesionalno opredeljenje, ali tako se desilo”, iskrena je Svetlana. Takođe, priznaje da u prvo vreme nije imala čak ni neophodno teoretsko znanje iz ove oblasti. “Osim onoga što sam mogla da zaključim gledajući fotografije, nisam imala predstavu kako uopšte izgleda rad na izradi tepiha.

Osnove posla savladala sam uz kolegu koji ima proizvodnju tepiha u Mađarskoj. Svakodnevno sam ‘skidala’ informacije sa Interneta. U početku sam sama crtala i dizajnirala, a onda sam postepeno uspostavljala kontakt sa profesionalnim dizajnerima, upoznala sam studente Fakulteta primenjenih umetnosti sa kojima sam započela saradnju…

Posle godinu dana rada smelo smo izašli na sajam. Sad se slatko smejem kad pomislim s koliko smo se entuzijazma pojavili na jednom malom štandu, sa vrlo siromašnim izborom tepiha”, priseća se Svetlana Toljagić prvog pojavljivanja svoje radionice na nekom sajmu nameštaja.

Bez obzira na to što prvi koraci nisu bili baš laki, radionica “Zlatno runo” ubrzo je privukla pažnju šire javnosti. “Da biste opstali na tržištu, najvažniji je kvalitet, a mi smo ga imali. Godine 2002., na 40. međunarodnom sajmu nameštaja u Beogradu dobili smo ‘Zlatni ključ’ za kolekciju ‘U ritmu’.

Iskreno, bila sam silno iznenađena. Mislila sam da kod nas sve funkcioniše preko veza, a pogotovo dodele nagrada, ali mi smo najbolji primer da to nije tačno. To je najveće priznanje koje se kod nas može dobiti na sajmovima, tako da smo izuzetno ponosni na njega.

Priznanja koja se dobijaju na sajmovima svojevrsna su stimulacija i garancija za dalji napredak u poslu, a to je i idealna prilika da vas zapaze potencijalni klijenti. Tako su nas, zadovoljni onim što smo prikazali javnosti, pozvali da uradimo tepihe za prostorije delegacije Evropske unije u Krunskoj ulici.

Kako tu dolaze predstavnici brojnih ambasada, uskoro su počele da nam stižu ponude da opremimo i ambasade Amerike, Velike Britanije, Gane, Holandije… Naši tepisi nalaze se i u zgradi Vlade Srbije, u prostorijama Luke Beograd…”, nabraja naša sagovornica. Interesantno je da predstavnici ambasada, ali i naši zvaničnici, u svojim poslovnim prostorijama žele da vide isključivo klasične jednobojne tepihe.

S druge strane, oni koji imaju bogatu maštu, zahvaljujući zaposlenima u ovoj radionici tepiha, u svojim domovima mogu da vide baš sve što su zamislili. “Još se nismo susreli sa idejom koju nismo mogli da realizujemo”, tvrdi Svetlana. “Radili smo najrazličitije oblike tepiha, kao na primer, u obliku srca, klavira ili Barbike, sa motivima fudbalske ili košarkaške lopte…

Dešava se da nam ljudi jednostavno daju crtež tepiha kakav žele, a mi smo tu da ga verno realizujemo. Izrada skoro 2.000 kvadratnih metara tepiha koje smo, u saradnji sa kolegama iz Mađarske, napravili za mađarsku filharmoniju, bilo je najteže ali i najinteresantnije profesionalno iskustvo.

Tepisi su poslužili za pravljenje zvučnih soba, tako da su lepljeni na zid. Na kraju, sve je izgledalo prosto božanstveno. Posebno smo ponosni i na tepih od 35 kvadratnih metara koji se nalazi u Narodnoj biblioteci u Beogradu, za koji je dizajn radila Gordana Ćirić-Krstić.”

Ova svojevrsna umetnička dela, od kojih su neka unikatna, izrađuju se u Rakovici, na mašinama iz Izraela koje se obnavljaju na svake dve-tri godine. Upotreba kompjuterskih programa svedena je na minimum, čak se i crtanje radi flomasterom na platnu u koje se kasnije ubacuje vuna i vrši se dalja obrada. Sve u svemu, moglo bi se reći da je reč o ručnom radu.

“Radimo isključivo sa najboljom, novozelandskom vunom. Kada je reč o trendovima, ove sezone u modi su zemljane boje – braon i krem. Što se tiče dimenzija, najtraženiji tepisi su standardne veličine, 240×160 cm.

Osim redovne nege u vidu usisavanja i povremenog odnošenja tepiha na hemijsko čišćnje, naši tepisi ne zahtevaju nikakvo posebno održavanje. U zavisnosti od dizajna, cene se kreću od 8.000 do 12.000 dinara po kvadratnom metru.”

Saznali smo da se tepisi iz radionice “Zlatno runo” nalaze u domovima mnogih javnih ličnosti, među kojima ima i mnogo političara. “Retko kad sam imala primedbe na želje mladih parova koji tek počinju zajednički život i lagano kreću da se ‘kuće’. Oni tačno znaju šta žele i nekako su uvek na pravom putu.

Tu nisu potrebne nikakve intervencije. S druge strane, dešavalo mi se da kad vidim prostoriju koju treba opremiti, pomislim da se tepih koji nam traže ne slaže sa postojećim nameštajem. Međutim, naši ljudi teško prihvataju savete i retko kad odustaju od prvobitne ideje.

Što se nas tiče, kupac je uvek u pravu, a ja sam najzadovoljnija kada, nakon što postavimo tepihe, po izrazu njihovog lica zaključim da su srećni jer su dobili upravo ono što su želeli. To mi je najveća satisfakcija.”

Na kraju priče, Svetlana Toljagić prisetila se da se njeni tepisi mogu videti i u filmu “Mi nismo anđeli 2”, i to u scenama u kojima je u prvom planu soba glavne glumice.

Tekst: Eva Čubrović