Restoran sa 5 zvezdica na Severnom polu

Na najsevernijem naselju na svetu pod imenom Longyearbyen, smešten je Huset, restoran sa 5 zvezdica.

Huset je izgrađen 1950, a svečano otvoren godinu dana kasnije. Decenijama je bio gostionica rudarima iz Longyearbyen-a, jedinom naselju na ostrvu Spitsbergen. Rudari su ovde redovno navraćali nakon što bi primili napojnicu, i svaki put bi je proćerdali na piće.

‘Napij se što brže možeš i provereno ćeš zaboraviti na sve nedaće koje te okružuju’, bilo je geslo koga su se pridržavali. Imali su i bioskopsku i pozorišnu salu koje i dan-danas postoje.

Rudara je danas sve manje, ali Huset (bela kuća u stenama) i dalje ponosno parira industrijskom pejzažu grada.

Huset znači kuća, kuća naselja Longyearbyen.

Nalazi se u sred arktičke tundre i danas predstavlja ekskluzivni restoran sa 5 zvezdica. Nudi bogat meni i odlične podrume vina. U Husetu, na rubu sveta, možete uživati, pre svega, u odličnoj supi od ostrige sa rakovima, raznoraznim đakonijama začinjenim narom i crnim lukom, potom bifteku od irvasa ulovljenom na samom ostrvu, i na kraju puslicama sa kremom od ruzmarina i sladoledu od vanile.

Gotovo sve potrebštine moraju da se uvezu. Sva sveža hrana doprema se avionom. Čak se i meso irvasa nabavlja iz severne Norveške, jer oni irvasi koje upucaju na teritoriji Spitsbergena, lovci uglavnom zadržavaju za sebe i koriste za sopstvene potrebe.

Kako bi se priroda što bolje sačuvala, izričito je zabranjeno pecanje ribe u okviru ostrva. Nešto dalje od ostrva, pecanje je dozvoljeno, ali riba koja se upeca mora prvo u Tromsø na kontrolu, a tek onda se šalje opet natrag u Longyearbyen.

Kuvari ovog restorana ne samo da odlično pripremaju hranu, već i vrlo dobro znaju gde da nabave materijal i sastojke za jela koja će biti servirana. Oni poznaju lovce koji hvataju irvase, uzimaju njihove adrese i oslanjaju se na to da će i dalje sarađivati.

Pre 2 godine Huset su preuzeli novi vlasnici iz Osla. Bar i noćni klub su u funkciji, i dalje se ispijaju galoni pića, iako rudara gotovo više i nema.

A u podrumu vina: 20.000 flaša! Lageruju se već 20 godina unazad. Sve je započeo prethodni vlasnik koji je aktivirao kupo-prodajni biznis. Podrumom dominiraju mnogobrojne police sa uredno poređanim flašama odličnog vina.

Ako se zateknete u podrumu dok se otvara nova flaša vina Montepulciano, osetićete se kao da ste miljama daleko od civilizacije. Ipak ste samo nedaleko od Severnog pola.

Longyearbyen je najsevernije naselje na svetu. Deluje da je naziv tipična norveška reč, ali zapravo nije tako. Naselje je dobilo ime po Amerikancu zvanom John Munro Longyear, koji je kao predvodnik arktičke kompanije uglja otkrio grad i bogate rudnike uglja u okolini.

Kako je neko uopšte mogao da dođe na ideju da u ovom prilično nepristupačnom mestu započne bilo kakva istraživanja? Ispostavilo se da je Longyearbyen bio i ostao najveći rudnik norveške prekomorske teritorije Svalbard.

Sa oko 2.000 stanovnika (najviše Norvežana i Rusa), Longyearbyen je de facto prestonica Svalbarda. Ali malo je nerealno reći prestonica, to je više naseobina u sred hladnog ostrva. I sve deluje kao da će sutra sve potpuno iščeznuti: kuće podsećaju na stene i utapaju se ledeni pejzaž.

U gradu ćete videti malenu crkvu iza koje je još manja škola, a pozadini svega braonkasta brda prekrivena snegom. Crkva je uvek otvorena, u njoj se možete poslužiti kafom i kolačima, razglednicama i drugim zanimljivim sitnicama za posetioce. Novac samo ostavite u posudu predviđenu za to.

I dok se šetate ulicama i posmatrate ne tako brojne prolaznike, zapitate se šta ovi ljudi, zapravo, rade ovde. Da li je ona trudnica žena jednog od rudara? Je l’ se onaj čovek ovde zbog nekog naučnog istraživanja? Jesu ona deca oduvek ovde? Ili su neki od njih nekada prosto navratili i nikada više nisu otišli?

Zimi je uvek mrak, januar predstavlja pravi pakao. Od 28. oktobra do 14. februara traje polarna noć (period kada sunce ne izlazi iznad horizonta), a od 19. aprila do 23. avgusta traje polarni dan (sunce sija 24 sata dnevno).

Čudan grad za život. Ali poslednjih godina sve više turista navraća u ovu polarnu naseobinu. 3.400 turista u gradu od 2.000 stanovnika!

Par muzeja i galerija daće vam odličan uvid u život ljudi na ovoj izolovanoj teritoriji.

Ovde su irvasi normalna pojava, videćete ih kako slobodno švrljaju naokolo. Svoje stanište na ostrvu pronašle su i polarne lisice i neke vrste ptica.

Smeštaj

Za smeštaj u gradu Longyearbyen morate zaroniti malo dublje u novčanik.

Longyearbyen Camping – u blizini aerodroma, oko 4 km od grada. Ovde ćete sresti prave avanturiste: ranac na leđima i mapa u rukama. Prenoćište po osobi je od 10,5 €. U tu cenu nije uračunato iznajmljivanje šatora koje je 11 € dnevno i korišćenje tuševa sa toplom vodom koje je 1 € po 5 minutu.

Mary-Ann’s Polarrigg hotel koji je nekada predstavljao barake rudara.. Jednokrevetne sobe od 70 €, a dvokrevetne 100 €. Doručak nije uračunat u cenu. Adresa: Skjæringa, Longyearbyen

Kako stići

Ovde se nalazi glavni i jedini aerodrom čitavog ostrva. Norveška avio kompanija SAS organizuje letove iz Osla (od nedelje do petka, let traje 4.5 sata, karta 150-230 € u jednom pravcu. Od grada Tromsø (od nedelje do četvrtka, let traje 1.5 sat, karta košta 65-200 €).

Druga opcija je doći brodom. Međutim, to je moguće jedino preko leta kada ledene sante iščeznu.

Izvor: b92.net