Kapadokija-zemlja predivnih konja
Specifičan i jedinstven pejzaž za čiji su nastanak zaslužne vulkanske erupcije od pre oko 60 miliona godina, dugogodišnji „rad prirode“ (kasnije malo i ljudskog rada), gradovi u stenama, pod zemljom, mir, tišina, pogled na vulkanske doline koje se prostiru unedogled…
Ponekad se čuje po koja ptica, u daljini lavež psa ili zvuk automobilskih guma kako prelaze preko tek napravljenog auto-puta rušeći iluziju da se nalazite ne nekoj drugoj planeti a ne na Zemlji. Sve to je Kapadokija!
Kapadokija, jedna od bitnijih i popularnijih turističkih destinacija, specifičan je deo Turske, veoma bogate istorije, mesto gde je priroda pokazala svoju veliku moć pravljenjem nestvarnog krajolika.
Neverovatna prirodna harmonija vulkanskih planina, oblika i boja. Idealno mesto za ljubitelje umetnosti, ali i sve one koji žele da uživaju u nečem potpuno drugačijem – jednostavnom ali jedinstvenom.
ISTORIJA
Kapadokija se nalazi u centralnom regionu Anadolije, u središtu Turske. Danas, Kapadokija je upisana u listu svetske kulturne baštine UNESCO.
Istorija Kapadokije datira još od 3.000 p.n.e. Kapadokija, koja na persijskom jeziku ima značenje „zemlja prelepih konja“, bila je mesto „susreta“ mnogih civilizacija s velikim usponima i padovima. To je zemlja prostranih ravnica, brežuljaka, planina.
Jedinstveni vulkanski pejzaž regiona rezultat je erozije tri vulkana: Erciies, Hasandag i Gulludag, koji su bili aktivni pre više od 60 miliona godina i koji su zaslužni za današnji izgled. Kako su formiranju kapadokijskog pejzaža doprinele vulkanske erupcije, sastav tih stena omogućio je stanovništvu da u stenama pravi mesta za stanovanje, crkve i čitave podzemne gradove, što su danas najveće turističke atrakcije.
Kapadokiju su još od 1800 do 1200 p.n.e. naseljavali Hetiti, nakon čega su došli Persijanaci koji i nazivaju tu zemlju današnjim imenom. Posle Persijanaca došli su Rimljani koji su i osnovali današnji glavni grad Kajseri. Tokom rimske i vizantijske vladavine Kapadokija je postala utočište hrišćanstva koje je tu cvetalo. U tom periodu, od 4. do 11. veka, nastaje većina crkava, manastira i podzemnih gradova. Kasnije, pod otomanskom vladavinom hrišćani su tretirani s tolerancijom, crkve nisu pretvarane u džamije već su očuvane, pa danas predstavljaju ne samo turističku atrakciju, već i pravu kulturnu relikviju.
Kapadokija
U jednom periodu Kapadokija je izgubila na svom značaju, ali početkom osamdesetih godina prošlog veka započinje nova turistička era ovog regiona.
TURIZAM
Današnja Kapadokija je jedna od razvijenijih turističkih destinacija. Ceo region se veoma brzo razvija. Grade se putevi, povezuju se gradovi na što bolji način, razvija se svaki segment turizma i sve je usmereno ka tom segmentu privrede.
Turista u Kapadokiji je veoma cenjena osoba, prema kojoj se svi ophode veoma ljubazno, ali ne preterano, s poštovanjem. Turista u Kapadokiji oseća dobrodošlicu i ima utisak da je sve pripremljeno kako bi se proveo na najbolji mogući način i, naravno, kako bi se vratio i ponovo potrošio novac. Povezanost lokalnog stanovništva s turističkim agencijama i vodičima veoma je jaka.
Ali ono što zapravo čini Kapadokiju posebnim mestom na kugli zemaljskoj jeste činjenica da lokalno stanovništvo i dalje živi u skladu s prirodom, ne menja mnogo ono što je vekovima stvarano, već samo prilagođava savremenom životu i potrebama.
Prati se seoski ritam i način života, nema luksuznih odmarališta, savremenih hotela s pratećim programima i „svetlećim elementima“, stare kuće (pećine) pretvorene su u butik-hotele i apartmane. Lokalno stanovništvo najviše se bavi turizmom i grnčarstvom… Kapadokija je mesto za odmor, za uživanje u prirodi. Za turiste je to raj ako žele da jašu konje, da lete balonom, da skijaju, da idu na treking, na safari džipovima…
MUZEJ NA OTVORENOM
Kapadokija je i region s puno kulturnih spomenika koje svakako morate obići. Jedan od njih je i Goreme – Open Air Museum. Veoma bitan spomenik kulture u celoj Turskoj. Ostaci vizantijske kulture, više od 20 crkava čine ovaj muzej na otvorenom posebnim. Za njegovu posetu potrebno vam je oko dva sata. Većina crkava otkrivena je u 17. veku, i očuvana u stanju u kojem su otkrivene. Nikad nisu menjale namenu. Obavezno obići.
Još jedna zanimljiva lokacija koju morate obići ako ste u Kapadokiji jesu gradovi pod zemljom. Lokalno stanovništvo je u doba najezde arapskih plemana pribegavalo sakrivanju u gradove pod zemljom koje su tokom vekova izgradili. U tim gradovima umeli su da ostanu i do nekoliko meseci (podaci kažu i do devet meseci).
Gradovi, mali podzemni lavirinti, imali su sve što imaju i gradovi na zemlji, a stanovništvo je sa sobom vodilo i konje i ostalu stoku. U podzemnim gradovima su živeli, rađali se i umirali. Najpoznatiji gradovi pod zemljom su Derinkiju, Kajmakli, Mazi i Civelek Cave (Derinkuyu, Kaymaklı, Mazı i Civelek Cave).
LET BALONOM
Jedna od najzanimljivijih turističkih atrakcija u Kapadokiji jeste let balonom. Poslednjih godina ta grana turizma veoma se razvila i sada ima više od 20 kompanija koje se bave turističkim letovima balonima. Cena leta po osobi varira, i kreće se od 150, 200, 250 evra pa naviše. Sve zavisi kojoj kompaniji se priklonite, koliko ljudi ima u korpi, da li je klasičan let ili deluks, ili možda privatan let, svadbeni, rođendanski… Ali, koji god let da odaberete, nećete zažaliti jer je to zaista poseban doživljaj.
Baloni
Letovi su obično u ranim jutarnjim satima. Polazak ka poljanama odakle se uzleće je oko 4.30 ujutru, pre svitanja. Turiste kombijima sakupljaju vodiči iz agencija ispred smeštaja u kojem se nalaze i voze ih na lokaciju uzletanja. Nikad se ne uzleće i ne sleće na isto mesto. Po dolasku na lokaciju, uz kafu i kiflu možete da gledate kako se baloni pripremaju za poletanje – naduvavaju i pune. A onda na scenu nastupate vi – turisti.
Polako polećete, adrenalin raste, uživanje počinje. Pogled „puca“ u daljinu, visinu… Prelepi pejzaži ostaju zauvek u sećanju. Ali nije poleteo samo vaš balon. Poleteli su i ostali. Po pravilu maksimum 100 balona može da leti istovremeno. Baloni se dižu maksimalno na oko 600 metara visine. Let traje oko sat vremena i dvadeset minuta.
Uzbudljivo, prelepo, jedinstveno. Jednostavno, u Kapadokiji morate leteti balonom.
Izvor: citymagazine.rs
Dragana Petrović, rođena 1990. godine u Nišu, je istaknuta diplomantkinja Građevinsko-arhitektonskog fakulteta, sa fokusom na urbanizam i dizajn enterijera. Od ranih dana karijere u 2014, Dragana je razvijala svoje veštine u prestižnim arhitektonskim studijima, specijalizujući se za kreiranje inovativnih i funkcionalnih životnih prostora koji odražavaju savremene trendove i potrebe. Njena stručnost je dodatno obogaćena radom kao freelance konsultant za enterijer, gde je stekla reputaciju za detaljno osmišljavanje prostora sa naglaskom na održivost i estetiku.