Greške koje su koštale milione: 5 najskupljih arhitektonskih grešaka u istoriji
U svetu arhitekture postoje greške koje su prouzrokovale ogromne finansijske gubitke. Od propusta u originalnom projektu do preranog propadanja zgrada, ovo su pet najskupljih arhitektonskih grešaka u istoriji.
Najskuplje arhitektonske greške u istoriji
20 Fenchurch Street – “Fryscraper”
Izgrađen 2014. godine, 20 Fenchurch Street (poznat i kao “Walkie Talkie” zbog svog neobičnog oblika) deo je projekta izgradnje nebodera u Londonu. Originalno je bilo planirano da dostigne visinu od 200 metara, ali je plan kasnije promenjen kako ne bi “vizuelno smetao” Kuli u Londonu i Katedrali Svetog Pavla.
Promene u originalnom planu su smanjile visinu tornja na 160 metara i uklonile planirane balkone na fasadi. Iako se to može činiti nebitnim, nedostatak izbočina ima uticaj na život stanara okolnih zgrada. Konkavni i glatki oblik tornja, zajedno sa staklenim oblogama, stvara visoku koncentraciju sunčeve svetlosti u određenim delovima dana.
Ovi “vrući” delovi mogu dostići temperature od 117°C i izazvali su razne incidente, kao što je topljenje karoserije jednog Jaguar vozila, paljenje izloga i odstranjivanje pločica sa obližnjih prodavnica. Ovi incidenti su proslavili zgradu širom sveta, a dok se čeka trajno rešenje, postavljena je ogromna tenda za zaklanjanje sunca.
Lotus Riverside kompleks – Mreža ispod zemlje
Lotus Riverside kompleks je stambeno-poslovni projekat sastavljen od 11 zgrada, svaka sa 13 spratova, smešten u Šangaju, blizu reke Lianhua. Lotus Riverside kompleks (poznat i kao Lotus Riverside Block 7) bio je jedna od tih stambenih zgrada.
Izgradnja je počela 2007. godine, a otvaranje zgrade je bilo planirano za 2009. godinu. Kako bi se završili stanovi, iskopan je podzemni parking južno od zgrade, a zemlja koja je bila iskopana je stavljena na severu zgrade kako bi se uštedeo prostor. Istovremeno, jake kiše su prekinule radove i izuzetno natopile zemlju.
Kompleks je srušen neposredno pre nego što je trebalo da bude otvoren za javnost, a o tome se mnogo pisalo. Iako su prozori i fasada ostali gotovo netaknuti, sami temelji stambenih jedinica su bili osporeni i smatrani greškom u izgradnji zgrada.
Fallingwater kuća
Proslavljena kao “najneobičniji podvig u istoriji arhitekture” od strane Roberta Hjuzesa, Fallingwater kuća Franka Lojda Rajta ističe se svojim stilom koji se integriše u prirodu. Izgrađena je 1939. godine za Edgarda J. Kaufmana, vlasnika istoimene prodavnice, a danas je muzej otvoren za javnost.
Rajt je poznat po tome što je bio arhitekta koji je stavljao estetiku ispred tehnologije. Kada je morao da napravi kompromis, rešavao je tehničke probleme prema svom instinktu, fokusirajući se prvenstveno na vizuelni efekat svojih dela.
Često su se javljali sukobi, kao kada je graditelj kuće dodao duplo više čelika u gredama prvog sprata, ne obaveštavajući arhitektu. Arhitekta je bio besan i pretio da će napustiti projekat, ali se veruje da bi kuća vrlo brzo srušena da nije bilo tog dodatka.
Međutim, terase u izbočinama, jedan od karakterističnih elemenata Fallingwater kuće, brzo su postale izvor mnogih problema. One su postepeno počele da se urušavaju, pojavile su se pukotine duž ograde, stvarajući rupe u samom podu i uzrokujući pucanje okvira vrata i prozora.
Ispod terasa su postavljeni dodatni nosači, koji su se pokazali previše slabi da bi dugoročno izdržali, ali tek 2002. godine je bila moguća primena tehnologije koja bi kuću učinila trajnom i bezbednom. Stoga je celokupna struktura bila otvorena kako bi se postavila rešetkasta konstrukcija koja bi podržavala terase, a da pritom ne narušava estetiku koju je Frank Lojd Rajt toliko cenio. Ova intervencija, koja je tada koštala preko 6,5 miliona dolara, omogućila je očuvanje remek-dela velikog arhitekte i istinsko svedočanstvo o njegovoj ljubavi prema arhitekturi.
Aon Centar – od uspona do arhitektonske greške
Aon Centar u Čikagu (nekadašnji Amoco Building) izgrađen je 1974. godine za sedište Standard Oil Company of Indiana. Ovaj neboder sa 83 sprata je jedna od najviših zgrada u Čikagu, a njegova posebnost je bila što je bio potpuno obložen mermernim pločama iz Karrare.
Ovaj mermerni materijal, cenjen zbog svog belog izgleda i gotovo potpunog odsustva šara, često se koristi za građevine, ali ovo je bilo prvi put da se koristio na ovakvoj visini. Danas je ovo najviša mermerna zgrada na svetu.
Da bi postigli ovaj poduhvat, koristili su potpuno novu strukturnu šemu, pomerajući redove nosača podrške prema krajevima zgrade i objedinjujući ostatak nosača u ogroman centralni cilindar. Na osnovu ove nove šeme, odlučili su da na spoljne trouglaste stubove ugrade oblaganje od mermera kako bi se stvorio prepoznatljiv izgled.
Oblaganje od 43.000 blokova je izvedeno potpuno novom tehnikom sečenja mermera, što je omogućilo dobijanje tanjih blokova nego obično. Nažalost, mermerni blokovi su počeli da se deformišu i pucaju zbog visokih temperatura u Čikagu. Svaki blok težak 150 kg bio je potencijalna opasnost od pada. Jedan blok je pao na obližnji kancelarijski prostor i probio krov.
Na kraju, 1990. godine, odlučeno je da se svaki deo oblaganja zameni belim granitom. Ovaj monumentalni rad, obavljen dok su prostorije bile i dalje zauzete, trajao je dve pune godine. Iako tačan iznos koji je Amoco potrošio na radove nije javno objavljen, procenjuje se da je premašivao 80 miliona dolara, što je više od polovine originalnih troškova izgradnje nebodera.
Stadion Fidenae – Veni, Vidi, Vici
Među najvećim arhitektonskim greškama u istoriji, a u ovom slučaju i tragičnim, nalazi se primer iz 27. godine nove ere: rušenje amfiteatra u Fidenaei. U vreme Rimskog carstva, amfiteatri su bili ponos nekih gradova, a igre su bile u centru politike. Ovaj događaj, toliko važan da ga je Tacit zabeležio u svojim “Anali”, dogodio se u trenutku političke napetosti, kada je rimski car Tiberije bio primoran da napusti Rim i izoluje se na Kapri.
Za njegovo otvaranje, desetine hiljada gledalaca okupilo se kako bi gledalo borbe najpoznatijih gladijatora. Dok se spektakl odvijao, ogromna zgrada se srušila, odvukavši gomilu sa sobom. Tacit je zabeležio oko 50.000 mrtvih, nekih ubijenih odmah, a nekih zarobljenih pod ruševinama.
Ovaj događaj potresao je Carstvo. Senat je potražio Atijusa, koji je preživeo, i proterao ga, a donesen je i zakon koji zabranjuje bilo kakvu izgradnju na nestabilnim zemljištima, zabranjujući bilo kome da organizuje igre ako ne poseduje najmanje 400.000 sesterca. Ono što je moglo biti običan incident dovelo je do prvih stvarnih građevinskih propisa i normi, kako Tacit izveštava.