Kupatilo – vaš spa kutak

Voda je prirodni element od vitalnog značaja bez kojeg se ne može. U toploj vodi možete savršeno da se opustite posle napornog radnog dana i obnovite energiju. Zato posvetite pažnju uređenju svog kupatila kako bi ono postalo prava spa oaza.  

Još u davna vremena bio je običaj da se termalne vode koriste kao lek protiv raznih bolesti, a služile su i za podsticanje relaksacije i održavanje balansa organizma. Najstariji objekti, posvećeni isključivo kupanju, sagrađeni su još oko 2000. godine p. n. e. u Indiji.

Na Kritu su nađena kupatila koja potiču iz vremena između 1700. i 1400. godine p. n. e., u Egiptu su oko 1350. godine p. n. e. takođe podizani slični objekti. O ovoj tradiciji svedoče i slike na vazama i amforama iz stare Grčke koje ukazuju na postojanje aparatura nalik današnjim tuševima.

Higijena kroz istoriju
U grčkoj i rimskoj civilizaciji kupališta su predstavljala mesta na kojima su se obavljali važni rituali, koji su uključivali fizičke vežbe, masaže uljima, nekoliko uzastopnih kupanja u bazenima sa vodama različite temperature, dubinsko čišćenje kože preznojavanjem, uljima i kremastim oblozima.

Obe ove kulture pridavale su veliki značaj higijeni i naročito praktikovale masažu, uz uverenje da ništa ne može bolje da ”pročisti” organizam od naizmeničnog kupanja u hladnoj i toploj vodi.

Ipak, Rimljani su nadmašili Grke u svojoj ljubavi prema kupanju, što je dovelo do izgradnje brojnih javnih kupatila u Rimskom carstvu. Ovde je javna upotreba poprimila, pored higijenskog, i socijalni aspekt, postepeno se prilagođavajući i drugim aktivnostima  (odmoru, igri, sakupljanju snage…).

Lekovite vode (one koje imaju biomedicinska svojstva, a međusobno se razlikuju po temperaturi, pritisku, hemijskom sastavu, rastvorenim gasovima, bakterijskoj flori…) smatrane su izrazom natprirodne snage, tako da su termalna kupatila u početku bila svojevrsna svetilišta.

Daleki istok je, sa Japanom na čelu, imao stotinama godina staru kulturu higijene. Iako je lična higijena oduvek bila intimna stvar, postojala su i javna kupatila, locirana na izvorištima tople termalne vode. Ova praksa održala se do dan-danas.

Menjanje higijenskih navika
U srednjem veku, pak, hrišćanska crkva nije pridavala velik značaj higijeni tela, jer je smatrala da je važnija ”čistota duha”, te je išla toliko daleko da je proglasila rimska kupatila izopačenim mestima. Ovo je pomoglo utemeljenju mišljenja da su javna gradska kupatila mesta sa lošom reputacijom, pa su ona postepeno počela da propadaju i umalo su potpuno zaboravljena.

Sve do 18-19. veka, svet na Zapadu nije promenio stav kada je o higijeni reč. Sa ponovnim utemeljivanjem klasične kulture menjaju se i higijenske navike, pa voda opet zauzima svoje mesto kao blagotvorni element.

Opet postaje popularno kupati se u lekovitim izvorištima, što dovodi do procvata u izgradnji banja i porasta zahteva kada je o ličnoj higijeni reč. U skladu sa tim, postaje obavezna izgradnja kupatila u sklopu porodičnih kuća.

Održavanje lične higijene uzdiže se na viši nivo, a paralelno sa tim cveta nova grana industrije koja se bavi proizvodnjom produkata za održavanje higijene. Od tada kupatilo zauzima zasluženo posebno mesto u svakom stambenom objektu.

Funkcionalno kupatilo
Danas se naročit značaj pridaje uređenju kupatila. U ponudi je veliki izbor sanitarija, pločica i elemenata, a tek se kombinacijama za uređenje ne zna broj. U primeru koji sledi reč je o uređenju jednog relativno velikog kupatila u skladu sa željama klijenta.

Kada se stupi u kupatilo J, prva uočljiva stvar jeste velika slobodnostojeća kada T pozicionirana na postament od drvenih letvica S. Pošto kada ima sopstvene držače, ne opterećuje letvice, pa nema bojazni od ugibanja ili deformacije postamenta.

Da bi se unutrašnjost kupatila zaštitila od pogleda, na prozor je postavljen venecijaner od letvica drveta V. Baterija za tuš U izmeštena je izvan kade i ima oblik slobodnostojećeg stuba. Pored kade su dve saksije sa kokos palmama koje u ovaj prostor uvode prirodno okruženje.

Da bi se naglasilo stupanje na postament u podu, izvedena je traka od kaljenog stakla R ispod koje se nalazi sitni šljunak O istaknut podnim osvetljenjem P. WC šolja L je viseća sa ugradnim vodokotlićem, a pored nje je smešten držač za četku i toalet-papir M od niklovanih cevi.

Odmah pored šolje nalazi se ormarić za peškire i sanitarije K, izrađen od sjajnog medijapana. Prilikom izbora nameštaja za kupatilo treba voditi računa o tome da nameštaj bude vodonepropusan. Zato se najčešće biraju materijali poput medijapana, koji je impregniran poliuretanskim farbama, ili punog drveta koje se lako može održavati ako je lakirano i adekvatno zaštićeno.

Zbog toga je, kao materijal za postament kružnog lavaboa C, izabrana ploča od punog drveta B. U ploči je fiksiran držač peškira F od niklovane savijene šipke i samostojeća baterija modernog dizajna D. Celo područje oko lavaboa naglašeno je postavljanjem letvica od punog drveta na zid I i pod E.

Ogledalo kvadratnog oblika fiksirano je na letvice iznad lavaboa. Kao što je postala praksa, u skoro svim savremenim kupatilima, pored kade, obavezno se postavlja i tuš-kabina koja omogućava tuširanje na brzaka.

U ovom slučaju, tuš-kabina G nešto je većeg gabarita, izrađena od kaljenog stakla i naglašena drugačijim izborom pločica na zidu Z. Baterija za tuš je zidna sa dodatkom ”kišobrana” H.

Kombinacijom pločica lila tonova i jasenovog drveta u kupatilu vlada intimna atmosfera i ono odiše toplinom, baš kao što su klijenti zahtevali.