Inspirisano kafom
Rituali ispijanja kafe razlikuju se od zemlje do zemlje. Postojbina biljke je jugozapadna etiopijska provincija Kafa po kojoj je napitak i dobio ime.
Oko 1000. godine prvi put je napravljen napitak od pečenih zrna kafe. Do 13. veka muslimani su pili kafu isključivo iz religioznih razloga, a upravo su oni zaslužni i za njenu popularizaciju. Preneli su je u severnu Afriku, na istočni Mediteran, u Indiju…
U 17. veku kafa je stigla u Evropu, a početkom 18. i u Južnu Ameriku. Već 1800. u Brazilu ovaj napitak predstavlja svakodnevno uživanje za sve slojeve stanovništva.
Članak se nastavlja posle reklama
Sastojci kafe i njihovo delovanje
Najpoznatiji i najvažniji sastojak ovog napitka je kofein koji se apsorbuje u krv. Nakon 4 sata njegova količina u krvi smanji se na polovinu, u sledećih 4 za još polovinu preostale količine i dalje istim redom.
Osnovna osobina kofeina jeste da stimuliše centralni nervni sistem, tako što povećava budnost, pažnju, pa i raspoloženje. Zabluda vezana za kafu jeste da ona podiže nivo krvnog pritiska. Naprotiv, pritisak “skoči” neposredno posle ispijanja kafe, ali će njegova vrednost nakon kraćeg vremena opasti još više.
Članak se nastavlja posle reklama
Dakle, može da se kaže da kafa zapravo snižava krvni pritisak. Međutim, preterivanje u njenom ispijanju nije dobro, pre svega, zbog pojave nesanice, lupanja srca, uznemirenosti i bola u želucu.
Članak se nastavlja posle reklama
Potrošnja kafe
Godišnje se popije 135 miliona kubika kafe, na koje se potroši neverovatnih 12 milijardi dolara.
Najveći izvoznik kafe je Brazil, čija proizvodnja zadovoljava trećinu svetskih potreba, pa je tako prema nekim podacima ova velika južnoamerička država 1997. godine na svetsko tržište lansirala rekordnih 8 miliona tona kafe u zrnu. Za njom, kao najveći izvoznici, slede Kolumbija, Indonezija i Obala Slonovače.
Biljka kafe
Klima u tropskim zemljama šireg ekvatorijalnog pojasa pogodoje uzgoju stabljike kafe. Divlje stabljike mogu dostići visinu od 10 do 12 metara, dok stabljike na plantažama rastu od 3 do 5 metara.
Članak se nastavlja posle reklama
Ova relativno mala visina plantažnih stabljika čini berbu lakšom, a proizvodnju ekonomičnijom. Nakon cvetanja razvija se plod u obliku crvenih bobica, koji po boji i veličini podseća na plod višnje. Unutar njega nalaze se dva zrna. To su zrna kafe.
Pozitivno dejstvo kafe
Do sada je urađeno mnoštvo studija o uticaju kafe na zdravlje čoveka. Naučnici sa Harvarda došli su do otkrića da se kod ljudi koji dnevno piju jednu do tri šoljice kafe za 12% smanjuje rizik od dijabetesa, dok je najmanje šest studija utvrdilo da ljudi koji redovno konzumiraju kafu imaju 80% manju mogućnost da obole od Parkinsonove bolesti.
Ljudi koji redovno konzumiraju kafu smanjili su za 25% rizik da obole od kancera debelog creva, za 80% rizik od ciroze jetre i skoro za 50% da dobiju kamen u žuči.
Članak se nastavlja posle reklama
Zanimljivo je da kafa pomaže u slučaju astme i glavobolje, a popravlja i raspoloženje. Sva ova dejstva vezana su za kofein, kojeg u kafi ima više nego u čaju i čokoladi. Sigurno niste znali da talog kafe “razbija” celulit. Ako njime namažete telo i uvijete ga u foliju, “narandžina kora” polako će početi da nestaje.
Komponenta trigonelin, koja osim što kafi daje miris i ukus, ima i antibakterijsko dejstvo i sprečava pojavu karijesa. Međutim, i pored svih pozitivnih dejstava, doktori savetuju umereno konzumiranje ovoga napitka, šoljicu-dve dnevno.
Tekst: Brava Casa
Foto: Mladen Sekulić
Dragana Petrović, rođena 1990. godine u Nišu, je istaknuta diplomantkinja Građevinsko-arhitektonskog fakulteta, sa fokusom na urbanizam i dizajn enterijera. Od ranih dana karijere u 2014, Dragana je razvijala svoje veštine u prestižnim arhitektonskim studijima, specijalizujući se za kreiranje inovativnih i funkcionalnih životnih prostora koji odražavaju savremene trendove i potrebe. Njena stručnost je dodatno obogaćena radom kao freelance konsultant za enterijer, gde je stekla reputaciju za detaljno osmišljavanje prostora sa naglaskom na održivost i estetiku.