Kumkvat uspeva i u saksiji
Ovaj egzotični agrum lako se može gajiti kod nas, ne samo zbog malih dimenzija, nego i zato što je mnogo otporniji na niske temperature i manjak vazdušne vlage od ostalih citrusa. Osim toga, ukrasiće sredinu u kojoj živimo i dati ukusne plodove.
Kumkvat ili fortunela je citrusna vrsta koja potiče sa Dalekog Istoka. Raste sporo i razvija zimzeleni grm ili nisko drvo visine oko 3 do 4 m ako se gaji na otvorenoj površini ili upola manji, ako se gaji kao saksijska biljka. Ima guste grane i na njima tamnozelene sjajne listove, a ponekad i male trnove. Cvetovi su, kao i kod drugih citrusa, beli i mirisni.
Članak se nastavlja posle reklama
Plod kumkvata ima koru sličnu pomorandži, ali je mnogo manji i po veličini i obliku podseća na maslinu. Bogat je vitaminima C, A i E, mineralima, flavonoidima, šećerima i eteričnim uljima u kori. Intenzivnog je ukusa i mirisa koji podseća na mandarinu i može da se jede sa korom. Koristi se u svežem stanju ili se prave prerađevine – džemovi i napici.
Članak se nastavlja posle reklama
U uslovima kontinentalne klime se lako može gajiti kao sobna biljka. Treba je saditi u supstrat za citruse koji je obogaćen spororazlažućim đubrivom u saksiju najmanje dubine i prečnika od 30 cm. Najbolje ju je staviti uz sunčani prozor, ali na mesto gde nisu nagle promene temperature.Saksiju sa kumkvatom leti treba izneti u baštu ili na balkon, jer je ovoj vrsti potrebna velika količina svetlosti i sunca.
Leti dobro podnosi temperature između 25 i 38º C i tada razvija intenzivniji prirast. Uvek zahteva vlažno zemljište, ali ne voli preterano zalivanje. U zimskom periodu, kada je biljka u sobi koja se greje, treba je redovno orošavati prskanjem listova i povremeno istuširati celu biljku, ali tako da se zemlja u saksiji zaštiti da se ne bi jako nakvasila. Plodovi sazrevaju od oktobra do februara i dugo ostaju na biljci, pa su lep, neobičan ukras kuće u vreme novogodišnjih praznika.
Članak se nastavlja posle reklama
Tatjana Marić Ivković, ugledna je figura u svetu izdavaštva i dizajna enterijera, čija karijera obuhvata preko 20 godina izuzetnog rada i doprinosa. Sa diplomom Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Tatjana je svoje profesionalno putovanje započela u print medijima, gde je brzo napredovala do pozicije glavne urednice prestižnog magazina Bravacasa. Pod njenim vodstvom, Bravacasa je doživeo transformaciju u jedan od vodećih časopisa za uređenje doma, zahvaljujući njenom inovativnom pristupu, istančanom ukusu i strasti prema dizajnu.