Pločasti materijali u funkciji estetike
Jednostavnost izrade, funkcionalnost, vizuelna dopadljivost i, pre svega, pristupaèna cena osnovni su razlozi sve veće primene pločastih materijala u dizajniranju enterijera.
Zidne police od pločastih materijala idealne su za opremanje modernih domova, ali i butika i kancelarija jer se svojom jednostavnošću uklapaju u gotovo svaki prostor. Police su obično ploče većih debljina (od 1,8 do 4 cm), različite širine i dužine.
Pri kupovini pločastih materijala moguće je sečenje i kantovanje, tako da dimenzije police možete da prilagodite uslovima u svom domu. Na narednim stranama predstavićemo vam neke od materijala iz ponude firma Dipo, koje možete iskoristiti pri izradi ovog praktičnog elementa u enterijeru.
Idealno za sve prostorije
Novi elementi, zidne police i komoda mogu se montirati nezavisno jedno od drugog ili međusobno kombinovati, pa tako svoje mesto lako mogu naći u različitim prostorima. Ipak, ove korpuse preporučujemo pre svega za dečje sobe i prostor namenjen mladima.
Nameštaj koji vam ovde predstavljamo lep je i praktičan: maštovite komode sa kliznim vratima i fiokama, niske klupe, brojne police koje ukrašavaju zidove mogu se kombinovati međusobno u zavisnosti od ukusa, pa svoju ulogu nalaze čak i u spavaćoj sobi, gde mogu da zamene klasične noćne ormariće ili, pak, u dečjoj sobi, gde upotpunjuju prostor za učenje.
Komoda sa kliznim vratima idealna je za odlaganje tanjira, čaša i kuhinjskih krpa. Ako su vrata od transparentnog stakla, a sa unutrašnje strane se postavi osvetljenje, dobija se efekat izloga, naročito ako se tu poređaju porcelanski i kristalni predmeti.
Dužina zidnih polica i njihov raspored
Na zid se, kao jedna celina, uglavnom postavljaju dve ili tri police jedna iznad druge, na minimalnom međusobnom rastojanju od 30 do 40 cm, pa do 60 do 70 cm, ali efektno deluje i samo jedna polica sa zidnom podlogom ili bez nje.
Dužina police može da bude ista kao i dužina komode, ali ovo nije pravilo. Kraće police postavljaju se uglavnom u naizmeničnom rasporedu, sa tim da se krajnje ivice poklapaju sa ivicama donje komode. Treća opcija jeste da se dužina polica međusobno razlikuje.
Dubina police zavisi od elemenata koji će se odlagati. Evo nekoliko primera: za odlaganje džepnih izdanja knjiga dovoljno je da dubina police bude do 20 cm, za knjige standardne veličine – 30 cm, dok, za velika ilustrovana izdanja dubina police mora biti bar 50 cm. Ako su knjige veoma teške, dužina drvene police ne sme biti veća od 80 cm kako se ne bi izvijala pod njihovom težinom.
Komodica
Ispod police postavite nisku komodu za televizor, modernih i pravih linija. Dijapazon oblika je ogroman, a evo nekoliko naših predloga. Zahvaljujući pravilnim oblicima, njihova izrada veoma je jednostavna i brza.
Ovaj element preporučujemo za postavljanje težih tehničkih elemenata, npr. televizora čiju težinu konzolno postavljena polica ne bi izdržala i vremenom bi se iskrivila.
Montiranje
Police se postavljaju na zid konzolno, pomoću tipli – spojem koji spolja nije vidljiv. Komodica se montira na nogare ili točkiće čime je omogućeno lako pomeranje ili se postavlja direktno na pod bez bilo kakvih dodatnih elemenata.
Odabir boje
Boja i vrsta drveta od koje su izrađene zidne police iste su kao i na komodi ispod nje. Međutim, ovo nije pravilo kojeg se striktno treba držati. Evo primera koji vas može ohrabriti da se upustite u poigravanje različitim dezenima i bojama elemenata koji čine jednu celinu.
Postavljanje pozadine
Na zid, kao zadnji deo police, možete da pričvrstite pločasti materijal manje debljine (npr. 18 mm). Za ovu ploču preporučujemo neutralnu boju ili onu koja će se uklapati sa bojom zid, a možete postaviti i pozadinu u istoj boji u kojoj su polica i komoda. Za koju god varijantu da se odlučite, ovaj dodatni elemenat je i estetski dopadljiv i funkcionalan jer štiti zid od eventualnih oštećenja.
Još poneka ideja…
Malo ekstravagantnijim osobama, koje su sklone novom i neobičnom, preporučujemo da osvetljenje postave uz isečenu ivicu prislonjenu uza zid. Tako će stvoriti zanimljivu igru senki, pogotovo ukoliko je zid u pozadini obojen. U ovom slučaju trebalo bi ugraditi fluorescentne lampe koje troše vrlo malo električne energije, pa ne smeta ako dugo ostanu uključene.
Kada je reč o materijalima, najmoderniji je svetli hrast i tamnobraon weng drvo, iako se za tradicionalne linije i dalje najviše bira klasična trešnja u crvenkastim tonovima. Što se tiče palete boja, preporučuju se bela i nijanse od mlečnobele do boje slonove kosti, jer ”otvaraju” ambijent. Za moderne stanove preporučujemo crvenu i narandžastu, naročito kada im dodatnu živahnost daje ugrađeno osvetljenje.
Tekst: Marina Mastilović
Foto: Mladen Sekulić
Dragana Petrović, rođena 1990. godine u Nišu, je istaknuta diplomantkinja Građevinsko-arhitektonskog fakulteta, sa fokusom na urbanizam i dizajn enterijera. Od ranih dana karijere u 2014, Dragana je razvijala svoje veštine u prestižnim arhitektonskim studijima, specijalizujući se za kreiranje inovativnih i funkcionalnih životnih prostora koji odražavaju savremene trendove i potrebe. Njena stručnost je dodatno obogaćena radom kao freelance konsultant za enterijer, gde je stekla reputaciju za detaljno osmišljavanje prostora sa naglaskom na održivost i estetiku.