Novi pogled na stare stvari

 

Unesite malo drugačije svetlosti u vaš svet, dodajte nešto novo i neobično u prostor.

Ako mislite da u ovom ludom svetu više ništa ne može da traje, da je sve jednokratno i za bacanje – niste dobro obavešteni, ili niste čuli za Sklop. Čine ga brat i sestra Vladimir Obućina i Nataša Pavlović Tucić, simpatični i sjajni domaćini, vrlo ozbiljni u svom naumu da napuštene i otpisane stvari rasklope i na nesvakidašnji način ponovo sklope, dajući im sasvim neočekivan i originalan izgled.

Priča je krenula pre nekoliko godina, na zemunskom buvljaku. Kupljen je stari usisivač iz šezdesetih, čuvena Sloboda iz Čačka, i jedan tronožac za fotoaparat, a posle par dana i noći zasjalaa je lampa od te dve nesklopive stvari. Nekoliko godina stvarali su u priručnim radionicama u njihovim malim stanovima. “Bilo je tu mnogo smeha, trapavosti, progorelih površina radnih stolova”, prisećaju se kroz smeh Nataša i Vladimir, “a onda smo, pre godinu dana, krenuli ozbiljnim koracima napred. Radionica i showroom sada nam se nalazi nadomak Beograda, u Meljaku, gde možemo da vam pokažemo i sam proces stvaranja, naravno, uz domaću kaficu i mamine oblande”.

PREDMETI S DUŠOM

Sve kreacije Sklopa su unikati. Jedini materijal sa kojim ne rade jeste plastika. Repromaterijal uvek mora da prođe prvo higijensku obradu jer su sklopovi većinom od sekundarnih sirovina. Tu se mogu sresti usisne grane motora, radilice, delovi menjača, vaga i usisivača, mikrofoni, projektori… Osim lampama, po kojima su već poznati i prepoznatljivi, u pauzama se bave i obnavljanjem nameštaja, pravljenjem satova – jednostavno ne postoji predmet kome ne mogu udahnuti novi život. Njihova vera i misija jeste da stvari, baš kao i odnosi i ljudi, nisu za jednokratnu upotrebu; da se brigom o nebacanju smanji zagađenje Zemlje; da se prednost i podrška daju ručnom radu pojedinca u odnosu na masovnu industrijsku proizvodnju.

Svoj radni dan opisuju ovako: “Iz gomile raznih sakupljenih predmeta izaberemo nekoliko komada, stavimo ih na centralni sto u radionici i krećemo u sklapanje nesklopivog. Kad sklopimo nesklopivo, pridržavajući prstima, podupiračima i tegovima, kreće mozganje kako to povezati, učvrstiti, provući kablove… Za neki projekat treba nam par dana, a s nekim se rvemo više nedelja”. U Sklopu, svaka nova kreacija – bilo da je to lampa, fotelja, stočić ili sat – na kraju procesa stvaranja dobija svoje ime. “Zapravo, nije reč samo o imenu – iza svakog našeg predmeta stoji prava priča, nekad intervju, ispovest ili biografija. Tako oni u jednom momentu prestaju da budu puki komadi u enterijeru, i postaju integralni deo karaktera prostora u kojem se nastanjuju, daju mu novi identitet, oživljavaju ga – skoro da više ne možete zamisliti ambijent bez njih”, ističu Nataša i Vladimir.

www.sklop.rs