Šarm života u potkrovlju

Bilo da je reč o tavanu roditeljske kuće ili o zapuštenom potkrovlju višespratnice, od takvog prostora uvek je moguće napraviti zanimljiv i privlačan stan.

Različiti oblici, vidljiva ili “sakrivena” konstrukcija, nagib krova i njegova veličina – sve to pruža ogromne mogućnosti za inventivno i maštovito uređenje. Noseća krovna konstrukcija obično je drvena, ali se koriste i betonske grede ili čelični nosači.

Materijali konstrukcije često diktiraju uređenje prostora dajući mu poseban stil: oblaganje, popunjavanje noseće konstrukcije raznim pločama koje imaju “rupe” za rasvetna tela, što kosom zidu daje izgled zvezdanog neba.

Krovni prozori prostoru daju prozračnost i obezbeđuju mu zanimljive svetlosne efekte.
Kosi krov najčešća je vrsta krovne konstrukcije u istoriji ljudskog stanovanja: tehnički je sigurniji od ravnog, a prostor ispod njega veoma je interesantan i prijatan.

Ukoliko ste odlučili da stari tavan pretvorite u stambeni prostor, najpre morate proveriti u kakvom je stanju noseća konstrukcija etaže i krova. Konstruktivni elementi krova moraju biti “zdravi” kako bi uspešno obavljali svoju funkciju. Sve grede trebalo bi zaštititi premazom za zaštitu drveta, a trule (ako ih ima) zameniti zdravima.

Jasno je da prostor koji se greje treba izolovati kako bi zagrevanje imalo smisla i kako bi se sačuvala toplota, a samim tim i uštedeo novac. Prvo se mora proveriti da li u krovu postoji termoizolacijski sloj, pa ukoliko ga nema, treba ga izvesti naknadno, što najčešće nije veliki problem.

U tu svrhu mogu  poslužiti veštački termoizolacioni materijali: ekspandirani polistiren (stiropor, okipor) koji se proizvodi u pločama raznih standardizovanih dimenzija. Toplotnu izolaciju treba zaštititi od oštećenja koje izaziva vlaga – ugradnjom hidroizolacionog sloja.

Ukoliko se tek “podiže” krov ispod kojeg treba da bude prostor za stanovanje, preporučljivo je izvesti ga tako da ima prirodnu ventilaciju. Takav krov je otporniji i dugotrajniji, onemogućava pregrevanje, stvaranje vlage, kondenzaciju, truljenje greda, oksidaciju i koroziju eksera, propadanje izolacije, ljuštenje boje i prevremeno propadanje krova.

To se postiže tako što se neposredno ispod krova i krovnih letvi postavljaju kontraletve (pod pravim uglom na one koje nose krov) koje stvaraju vazdušni prostor unutar slojeva krova. Takođe, na obodu (kod žleba) treba ostaviti otvore za ulaz vazduha. Vazduh tako ulazi kroz te otvore, zagreva se u toj vazdušnoj šupljini izolujući prostor leti od toplote, a zimi od hladnoće.

Elementi slemena (uzdignuti ili sa otvorima) postavljeni su tako da propuštaju taj vazduh napolje. Na taj način krovna konstrukcija prirodno se ventilira i isušuje.

Kad se potkrovlje može adaptirati?
Osnovni uslov za pretvaranje tavanskog prostora u stambeni jeste dovoljna visina od poda do krova. Po pravilu, za stanovanje se može iskoristiti površina nad kojom je moguće načiniti plafon u visini od 2,30 do 2,50 metara, a koja iznosi bar polovina do dve trećine ukupne površine.

Što je krov strmiji, to će veći prostor (uz istu površinu tavana) moći da se upotrebi za preuređenje. Ako je kuća uža od deset metara, neće biti prikladna za pregradnju potkrovlja ni uz nagib krova od 30 do 40 stepeni, osim u slučaju da se krov ne oslanja na ploču, odnosno zid u ravni tavanskog poda, već da leži na nadzitku.

Propisi za adaptaciju potkrovlja
Preuređivanje potkrovlja u stambeni prostor u načelu podleže propisima o stambenoj izgradnji, te za takav zahvat treba nabaviti građevinsku dozvolu. Stoga je nužno raspolagati projektnom dokumentacijom po kojoj je zgrada građena, kao i statičkim proračunom i specifikacijom materijala.

Posebno treba razmotriti slučaj kad adaptacija zadire u postojeće konstrukcijske delove zgrade, kao na primer u noseće zidove, noseće delove krovne konstrukcije, ili ako se menja spoljašnji izgled zgrade, kao na primer pri ugradnji tavanskih prozora na krovu.

Deo prostora u potkrovlju koji je namenjen stanovanju treba da bude odvojen od ostatka potkrovlja tavanicom, zidovima i vratima koji zadovoljavaju protivpožarne propise. Svaki nastanjeni prostor u potkrovlju mora da ima osiguran pristup propisnim dovoljno širokim i čvrsto ugrađenim stepenicama.

Osim toga, treba da ima dovoljan broj prozora koji osiguravaju dobru osvetljenost i provetravanje prostorija. Ukupna površina prozorskih otvora treba da iznosi najmanje 10% osnovne površine prostorije.

Za kupatilo i kuhinju treba predvideti ugradnju svih potrebnih instalacija (struja, plin, vodovod, kanalizacija) dovoljnog kapaciteta, što posebno važi za kanalizaciju, koja mora da bude izvedena tako da osigura odvođenje bar 1,5 kubnih metara otpadnih voda po stanaru dnevno.

Može se zaključiti da bez posebne dozvole ne bi smelo da se preduzima baš ništa, ali nije tako. Niko vam neće praviti probleme ako na tavanu jedan deo prostora ogradite lakim pregradnim zidom, uz saglasnost stanara koji imaju pravo na korišćenje tog prostora. Isto tako možete već ograđeni deo potkrovlja koji vam pripada obložiti s gornje strane brodskim podom.

Stambeni prostor, međutim, ne smete u potkrovlju uređivati bez dozvole, a isto tako zabranjeno je ugrađivanje prozora, kakve god konstrukcije bio.

Uređenje potkrovlja
Pri kupovini ovakvog stambenog prostora, kao najveća prednost sa ekonomskog stanovišta, jeste to što se podna površina kod koje korisna visina ne prelazi 150 cm ne uračunava u kvadraturu stana – jer se ovaj prostor smatra neupotrebljivim. Međutim, nije sasvim tako. Kosine se mogu iskoristiti za smeštanje polica, ormara a imaju i vizuelni efekat jer proširuju prostor.