Vizija budućnosti nastala u prošlosti
Nakagin Capsule Tower od izuzetne je važnosti za arhitekturu. Međutim, objektu japanskog metabolizma, koji je dugo bio ispred svog vremena, preti zaborav. Lociran u Tokiju, Nakagin Capsule Tower je u početku zamišljen kao hotel koji bi nudio smeštaj za poslovne ljude. Zgrada je izgrađena 1972. godine, u Ginzi, poslovnom delu Tokija. Ovo je prvi projekat napravljen u vidu kapsula.
Toranj je sastavljen od 140 tipskih jedinica, prefabrikovanih betonskih kapsula, i ukupno ima 14 spratova. Kapsule u vidu soba umetnute su u centralni deo ove megastrukture, i za središnje stubove pričvršćene su sa samo četiri šrafa, tako da se mogu lako ukloniti i zameniti novim. Namera Kisha Kurokawe bila je da se stvori životni prostor koji pojačava povezanost među ljudima, ali i podržava reciklažu, koja bi u budućnosti mogla biti deo održive arhitekture.
Projekat je rezultat njegovog pristupa japanskoj filozofiji i percepciji prirode. Objekat treba da bude u harmoniji sa ostatkom prirode, a kako njihovo trajanje nije večno, treba da budu projektovani kao privremene strukture. Ova ideja nestalnosti naročito dolazi do izražaja tokom Kurokawinog rada u vreme pokreta metabolizma u arhitekturi, popularnom 60-ih i 70-ih godina. U svom kapsula-projektu Kurokawa koristi otvorene metalne ramove i prefabrikovane i zamenljive jedinice. Dizajn je vrlo minimalistički i jednostavan. Smatrao je da je lepota zgrade upravo u materijalu od kojeg je napravljena, te da bi bilo kakva dekoracija narušila njenu lepotu.
No, i pored dizajna, za koji se može reći da je zaštitni znak metabolista, zgrada ima mnogo nedostataka. Kapsule su predviđene za jednu osobu – „one-manroom“, veličine su 4×2,5 m, imaju prozor, ugrađen krevet, kupatilo i kuhinju sa svim elementima i belom tehnikom. Planirano je da se svaka kapsula može zameniti ili jednostavno otkloniti, povezati, proširiti… Međutim, od izgradnje zgrade to se nije desilo i stanari i dalje žive u minijaturnom prostoru. Ta ideja o zameni bila je ostvarljiva samo u slučaju visokih spratova i centralnog dela.
Fleksibilnost zgrade je došla do izražaja samo teoretski, u realnosti je ona potpuno zapostavljena. Takođe, javila se bojazan oko toga da tako „fleksibilna“ neće izdržati eventualni zemljotres.
Članak se nastavlja posle reklama
Zbog osetnih nedostataka projekta i ugroženih života stanara, odlučeno je da zgradu treba demolirati i da se na tom mestu podigne nova. Svetsko udruženje za zaštitu objekata pobunilo se, smatrajući da je ova zgrada jedna od retkih primera originalnog metabolističkog pokreta. Predložen je otkup pojedinačnih kapsula, kao i da se angažovanjem dizajnera preurede ili potpuno zamene novima. Jedan od predloga bio je da se zgrada pretvori u hotel. Stanovnici Nakagin Capsule Tower pokrenuli su i pitanje o štetnosti azbesta koji se u to vreme koristio za izgradnju. Usledilo je masovno iseljavanje stanara.
Zbog zapuštenosti, zgrada nije renovirana niti održavana 33 godine, te se pojavio problem sa vodovodom, zbog prilično uništenih vodovodnih cevi. Smeštena između višespratnica za stanovanje i poslovnih zgrada, svojim izgledom izazivala je veliko interesovanje i radoznalost prolaznika, izgledalo je kao da je došla iz nekog futurističkog filma. Za njenu neizvesnu budućnost sada se bore mnogi.
JOŠ SAVETA NAĆI ĆETE U NOVOM BROJU MAGAZINA BRAVACASA!
Članak se nastavlja posle reklama
PRATITE NAS I NA FACEBOOKU: casadesign.rs
Dragana Petrović, rođena 1990. godine u Nišu, je istaknuta diplomantkinja Građevinsko-arhitektonskog fakulteta, sa fokusom na urbanizam i dizajn enterijera. Od ranih dana karijere u 2014, Dragana je razvijala svoje veštine u prestižnim arhitektonskim studijima, specijalizujući se za kreiranje inovativnih i funkcionalnih životnih prostora koji odražavaju savremene trendove i potrebe. Njena stručnost je dodatno obogaćena radom kao freelance konsultant za enterijer, gde je stekla reputaciju za detaljno osmišljavanje prostora sa naglaskom na održivost i estetiku.
Članak se nastavlja posle reklama