Neobičan pristup projektovanju
Herzog & de Meuron, jedna od vodećih svetskih arhitektonskih praksi, projektovala je luksuzni stambeni neboder, kome razuđena staklena fasada daje prepoznatljiv vizuelni karakter.
U ulici Leonard Street na Menhetnu, nalazi se ultramoderan neboder, koji je za švajcarsku firmu Herzog & de Meuron bio prvi projekat ovakve vrste. Penjući se 60 spratova u visinu, on je svojom upečatljivom siluetom upotpunio panoramu Velike jabuke.
Zbog svoje moći da obezbede veliku stambenu površinu na malom prostoru u horizontalnom planu, neboderi su neizostavan „sastojak“ savremenih gradova. Međutim, njihovo projektovanje gotovo po pravilu podrazumeva beskonačno ponavljanje tipskih etaža. Rezultat takvog pristupa najčešće su anonimne građevine kojima nedostaje karakter, i koje kao takve ne unose nikakav arhitektonski kvalitet u svoje okruženje. Izbegavanje ove zamke bilo je primarni cilj arhitekata firme Herzog & de Meuron tokom rada na ovom projektu. Njihova ambicija bila je da ova zgrada, uprkos svojoj visini kao dominantnoj odlici, poseduje i karakter koji je autentičan i individualan.
Članak se nastavlja posle reklama
Jedinstvena prostorna organizacija svakog stana
Monotono ponavljanje stambenih jedinica i arhitektonskih elemenata ne odražava se negativno samo na okruženje objekta, već i na ljude koji u njemu borave. Zato su arhitekte ovom neboderu pristupile projektujući ga od unutra ka spolja. Sve pojedinačne prostorije tretirane su kao „pikseli“, čijm su grupisanjem formirane različite stambene jedinice. Zatim su grupisanjem stanova formirane etaže, a ceo objekat bi se mogao opisati kao struktura sačinjena od individualnih stambenih jedinica naslaganih jedna na drugu. Pritom, svaka od njih ima jedinstvenu prostornu organizaciju i vizure koje se otvaraju ka gradu. Lokalni propisi su dozvoljavali razuđenost fasade, što su arhitekte iskoristile da njenim uvlačenjem, konzolama i balkonima stvore dinamičnu siluetu. Ovakvim oblikovanjem stvoreni su i različiti uslovi u svakom stanu.
Članak se nastavlja posle reklama
Odstupanjima u ravni fasade koncept grupisanja “piksela” prenet je i na njenu površinu. U funkcionalnom i oblikovnom smislu, ona se može podeliti na tri zone, koje se po vertikali nadovezuju jedna na drugu. Zona prizemlja i nekoliko nižih spratova oblikovana je tako da se uklopi u kontekst, odnosno sa okolnim objektima. Kada je u pitanju funkcija, u njoj se nalazi lobi i druge zajedničke prostorije. Zatim sledi zona sa stanovima, koja zauzima najveći deo vertikale. Dinamiku na njenoj površini stvaraju istureni balkoni, koji su promišljeno pozicionirani tako da svakoj stambenoj jedinici pružaju drugačiji pogled, a da pritom nijedan od njih ne ugrožava privatnost ostalih stanara.
Članak se nastavlja posle reklama
Imresivni enterijer i prateći sadržaji
Osim luksuznih personalizovanih stanova, stanarima ove zgrade na raspolaganju su i ekskluzivni zajednički sadržaji – biblioteka, bazen, fitnes centar, mala pozorišna sala sa scenom na otvorenom i zatvorenom prostoru. Enterijer ovih prostora nije ništa manje impresivan od spoljašnjosti. Njegov vizuelni karakter u najvećoj meri određen je samom konstrukcijom objekta – masivni betonski stubovi, zidovi i skulpturalne spiralne stepenice, udruženi sa obiljem dnevnog svetla, visokim plafonima i crnim detaljima koji unose eleganciju, stvorili su veoma prefinjen i luksuzan ambijent.
Tatjana Marić Ivković, ugledna je figura u svetu izdavaštva i dizajna enterijera, čija karijera obuhvata preko 20 godina izuzetnog rada i doprinosa. Sa diplomom Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Tatjana je svoje profesionalno putovanje započela u print medijima, gde je brzo napredovala do pozicije glavne urednice prestižnog magazina Bravacasa. Pod njenim vodstvom, Bravacasa je doživeo transformaciju u jedan od vodećih časopisa za uređenje doma, zahvaljujući njenom inovativnom pristupu, istančanom ukusu i strasti prema dizajnu.