Kako se u Evropi štite od poplava i kako bi to moglo izgledati kod nas
Danas, kada smo svedoci katastrofalnih poplava u našoj zemlji i regionu, svi se pitamo: da li se sve ovo moglo sprečiti? Ili bar ublažiti? Da li je moguće da se ljudi nisu mogli bar na vreme upozoriti na sve ovo što nam se dešava?
Možda je ovo pravi trenutak da počnemo razmišljati o budućnosti i o eventualnoj zaštiti i odbrani od poplava. Jer, iako su sistemu za odbranu od poplava po pravilu izuzetno skupi, podsećamo da je svaka šteta koja od poplava nastaje desetostruko veća. Kao najveća ironija u svemu, u Srbiji ovi sistemi postoje, ali su godinama zapušteni, pretvoreni u deponije ili u privatne prostore zahvaljujući divljoj gradnji, i o njima niko ne vodi računa.
Iako su poplave u Evropi, pa samim tim i u Srbiji, postale pojava koja se svake godine ponavlja, kod nas se nikad nisu izdvajala dovoljna sredstva u sistem zaštite protiv polava. Još pre dve godine nadležni organi i stručnjaci koji se bave vanrednim situacijama su o tome naširoko pričali, ali kao da su se svi oglušavali na njihove reči, ne smatrajući ih ozbiljnim.
A evo kako su neke druge evropske zemlje rešile, ili bar ublažile, problem poplava.
Centralna Evropa je poslednjih godina izložena veoma velikim i čestim poplavama. Ovo je navelo ljude iz austrijskog gradića Greina da osmisle način kako da se zaštite – metalne barijere koje veoma jednostavno mogu oa odbrane od vodene bujice.
Ova metalna barijera pokazala se kao vrlo efikasno i brzo rešenje za odbranu od bujica i poplava i danas se koristi širom Evrope.
Metalne barijere se postavljaju brzo i jednostavno i predstavljaju mnogo efikasniju zaštitu za odbranu od poplave od džakova sa peskom samim tim i što je potrebno daleko manje vremena i ljudstva da bi se one postavile.
Jedina priprema koju je potrebno izvršiti – u betonskom nasipu ili podlozi potrebno je da postoje otvori u koje se ceo sistem postavlja.
U zavisnosti od terena, barijera koja je ustvari svojevrsna ograda, može se postaviti na samo tlo ili na betonski zid. Postavljanje je izuzetno lako, brzo i – efikasno.
Ovakav sistem bi i u našim gradovima i naseljima mogao spasti mnoge ljude muka, spasiti ljudske živote i imovinu, ali za početak bismo mogli krenuti i sa ulaganjem novca u obnovu postojeće infrastrukture koja je već godinama u očajnom stanju i koja se već godinama ne održava.
Anja Parandić, rođena 1992. godine u Pančevu, izrasla je u priznatu novinarku i urednicu sa specijalizacijom u polju dizajna enterijera i arhitekture. Njeno obrazovanje u oblasti medijskih studija i komunikacija, stečeno na Univerzitetu u Beogradu, postavilo je čvrste temelje za njenu strastvenu karijeru u novinarstvu, koja je usmerena na estetiku, dizajn i inovacije u uređenju prostora.