Dekorativni kamen u vašem domu

Mermerne stepenice i stubovi starih vila i hramova deo su raskoši nekih davnih vremena, a njihova lepota i dan-danas pleni i zaustavlja dah. Gde god da je ugrađen ”neuništivi kamen”, tu su, ruku pod ruku, estetika i neprolaznost… 

Svet je impresioniran kamenim gradovima antike – od Akropolja, preko Efesa, do rimskog Koloseuma… sa karijatidama, mermernim trotoarima i skulpturama koje se belasaju pored bleštavih građevina prepunih stubova i kamenih ornamenata…

O mozaicima od sitnih kamenih kvadratića da i ne govorimo, oni su remek-dela svoje vrste. Naprosto, čoveku nekako bude žao što je kamen brzo zamenjen kasnoantičkim ciglama, ekonomičnim i tako “predvidljivim”.

No, srećom, kamen nije potpuno zaboravljen – koristi se i danas, ali uglavnom za oblaganje zidova od betona i cigle, ponekad, i to onaj najfiniji, dekorativni, za popločavanje podova…

Mermer od antike do danas…
Reč “mermer” potiče od grčke reči “marmaros”, što znači “sjajna stena”. To i jeste stena, karbonatna, sastavljena od minerala sličnih krečnjaku. Građevinari drevnih civilizacija zaslužni su za popularizaciju ovog materijala kojeg na Mediteranu, kao i na Bliskom istoku, ima u izobilju.

To je bio vrlo “isplativ” i jeftin materijal za gradnju, te su se grčki i rimski arhitekti i skulptori u velikoj meri služili njime. Mermer je postao simbol tradicije ovih naroda i njihovog rafiniranog ukusa.

Mermer su tadašnji astrolozi povezivali sa znakom Blizanaca, a u folkloru mediteranskih naroda njegova bela varijacija predstavlja simbol čistote i besmrtnosti.

Najpoznatiji je, nesumnjivo, karara mermer, slavan još iz doba Starih Rimljana: rimski Panteon i Trajanov stub načinjeni su od njega. Mnoge statue i renesansne skulpture takođe su izrađene od ove vrste mermera, Mikelanđelo je čak imao i svoj kamenolom u mestu Pjetrasanta, odakle je i kamen iz kojeg je isklesao svog Davida.

Katedrala u Sijeni ili Marble Arch u Londonu, kao i Bela kuća u Vašingtonu napravljeni su od belog mermera. Zašto je ovaj mermer toliko slavan? Odgovor leži u tome što mekoća i homogenost ovog materijala, zajedno sa otpornošću i čvrstinom, daju sjajne osobine mermeru, i za dekoraciju i za gradnju.

Mali indeks odbijanja svetlosti kalcita, od koga je sačinjen mermer, omogućava da svetlost prodre nekoliko milimetara pod površinu pre nego što se odbije, što ovom kamenu daje karakterističan “sjajno-voštani” izgled. Zahvaljujući tome, mermerne statue i dekorativni predmeti deluju neverovatno “živo”.

Ne smemo da zaboravimo ni ostale svetski poznate “brendove” mermera koji su uglavnom imena dobili po slavnim kamenolomima iz kojih potiču: paros (najslavniji grčki mermer, “otac” mnoštva helenskih hramova i skulptura!), penteli (takođe “Grk”!), prokonez iz Turske, makael iz Španije, makrana iz Indije…

Među belim mermerima popularni su naš domaći beli venčac, i beli tasos, sa istoimenog grčkog ostrva, tako dragog našim turistima. Ako ste raspoloženi za fascinantni crveni mermer, poput onog koji krasi plato isped Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, preporučujemo vam da se “raspitate” za kamen sa Tardosa, rosso veronu, marrone morgano, rosso sierra chicu, travertin, ili pak domaći sirogojno-crveni mermer.

Fascinantni zeleni mermer verde guatemala pravi je “praznik za oko i dušu”, ali ima i jednu manu: s godinama gubi boju i sjaj.

Granit – nesalomivi i neuništivi “rođak” mermera…
Što se granita tiče, njegovo ime potiče od latinske reči “granum”, odnosno zrno. Ova vrsta kamena u osnovi ima zrnastu, kristalastu ili škriljastu strukturu, to je eruptivna, masivna, dubinska stena, nastala očvršćavanjem usijane tečne lave.

Što su zrna sitnija, to je kamen čvršći i teže se raspada. Granit je tvrđi i postojaniji od mermera, što mu daje drugačije mogućnosti za obradu.

Kada govorimo o njegovoj boji, što je možda i odlučujući faktor prilikom izbora dekorativnog kamena, nijanse i varijacije su ogromne: od belih i sivkastih, preko crvenkastih, pa sve do plavkastih, zelenih, smeđih i crnih.

Ako se u kamenorezačkoj radnji upustite u pročavanje nijansi granita ili procenjivanje tipa “koji bi granit bolje pristajao našem stepeništu”, a pri tom ste ženskog pola i veoma neodlučni, vaša jača polovina imaće isti osećaj kao kad vas prati u šopingu.

Vrsta i tekstura granita ima zaista mnogo, a njihova granulirana površina je “pegava” ili “tačkasta”.

Evo malog istorijskog pregleda upotrebe granita. Ako ste imali sreće da letujete u divnom i “istorijom nakrcanom” Egiptu, verovatno ste čuli podatak da su piramide bile obložene sjajnim granitnim površinama: crvena piramida iz 2600. godine p.n.e. bila je obložena, naravno, crvenim granitom; crna piramida, ona najoštećenija, iz vremena vladavine Amenemhata III, bila je obložena poliranim crnim granitom, velika piramida na platou u Gizi, iz 2580. god. pr.n.e., sadrži ogroman sarkofag od crvenog asuanskog granita…

I ostale znamenitosti Egipta prepune su granitnih elemenata: stubovi, prozorski okviri, vrata, plafoni i podovi, kao i ukrasi na njima – sve je u Egiptu bilo granitno, baš kao što je u Rimu i Heladi bilo mermerno.

Najpopularnije vrste granita zasigurno su roza beta (rozikasto-sivi tačkasti granit), elegantna sivo-bela impala, narandžasta i uveseljavajuća indijska džuparana, kao i mnoge vrste crnog i crvenog granita, poput africa red, balmoral red, ili zimbabveanskog crnog.

Primena u enterijerima i eksterijerima
Kako je mermer mnogo mekši od granita, njegova primena je u današnje vreme znatno sužena, za razliku od antičkog doba, kada je bio veoma rasprostranjen. Učestala pojava kiselih kiša uzrokovala je da granit potisne mermer kao materijal od kojeg se prave spomenici, popločavaju ulice, bašte i ostali prostori izloženi udaru vremenskih nepogoda…
Naime, mermer često puca prilikom nagle promene temperature.

No, ovo postaje nevažno kada dođe na red finija obrada: gde god je potrebno napraviti fine krivine, kao u slučaju rukohvata ili stubića na stepeništima, fontana ili ograda, mermer postaje nezamenljiv. Manje statue, na kojima je neophodno iskazati živost i detalj, i izbeći “natačkanost” granita, i dalje su “u apsolutnoj dominaciji” mermera.

S druge strane, granit se veoma mnogo koristi za oblaganje površina koje su izložene habanju, trenju ili atmosferskim (ne)prilikama – podovi, stepenice i zidovi.
Gotovo svi podovi u bankama, poslovnim zgradama i vilama bogataša popločani su granitnim pločicama. Trotoari se danas uglavnom oblažu ovom vrstom kamena.

Polirani granit popularan je materijal za izradu šankova i gornjih površina radnih delova kuhinje. Britanci su doslovno “ludi” za crnim granitom black galaxy iz Indije, iz države Andra Pradeš, i najveći broj narudžbi za oblaganje kuhinjskih površina odnosi se baš na ovu vrstu granita, poznatu po eleganciji…

Kupatila se, takođe, izrađuju od granita raznih, uglavnom umirujućih i elegantnih boja, jer ovaj kamen izuzetno dobro podnosi vodu, za razliku od mermera. Ako ste, pak, ljubitelj “jeftinije zabave” ili vam je ideja o kamenim zidovima strana, ali tekstura mermera bliska i poželjna, tu je tehnika “lažnog mermera”.

To je postupak kojim se na zidove nanosi boja koja imitira teksturu i šare pravog mermera. Reč je o kombinovanju mermerne prašine sa cementom i sintetičkim smolama i gumama, smesi koja odlično simulira izgled pravog mermera…

Za koji god se tip kamena odlučite, treba da znate sledeće: izabrali ste kamen bogova, simbol neprolaznosti, elegancije i sofisticiranosti! Ako dobro iskombinujete boje i teksture, i lepo uklopite sa ostatkom enterijera, vaš dom može da bude mesto na kojem ćete moći da uživate u čarobnoj mešavini sadašnjosti i… raskošne prošlosti.

Tekst: Žikica Milošević