Art nuvo: kitnjasto a elegantno

Tekst: Žikica Milošević

Art nuvo ima mnogo imena: neki ga zovu secesija, neki jugendstil, neki pak stil liberti ili stil-1900. Ono što se u ovoj zbrci imena na različitim jezicima ipak može podvesti pod zajednički imenitelj jeste činjenica da je ovaj stil bio apsolutna prekretnica u istoriji evropskog dizajna, arhitekture, unutrašnje dekoracije i slikarstva. Volite Ajfelovu kulu? Divite se platnima Gustava Klimta i elegantnim zgradama iz centra Subotice? Vaš omiljeni arhitekta je Gaudi? Onda budite hrabri i uredite svoj prostor u stilu art nuvoa, svom omiljenom… Verovatno…

Sve je počelo, kažu, u Londonu. Izvesni Vilijam Moris, engleski pesnik, umetnik i političar, smatra se rodonačelnikom ovog pravca, i to iz sasvim “banalnih razloga”. Svestran i neumoran, ovaj idealista je bio kao stvoren da predvodi borbu protiv preteranog “tehniciziranja” i standardizacije čovekove okoline. Moris i njegovi saradnici izrađivali su nameštaj, zidne tapete, tkanine, slike na staklu i uopšte sve što spada u ukrašavanje stana. U nameri da sprovedu reformu na svim područjima proizvodnje, proučavali su postupke starih zanata i svoje nadahnuće tražili u srednjovekovnim oblicima gotičkog stila.

Pred kraj svog života Moris je osnovao svoju čuvenu štampariju iz koje je izašlo preko 150 lepih knjiga, opremljenih na sasvim novi način. U želji da se odupre industrijalizaciji, stil koji će stvoriti Moris i njegovi sledbenici biće nadahnut nepravilnostima, biljnim ornamentalnim formama, starim knjigama, gotičkim slovima i rukopisima, kao i varvarskom umetnošću. No, uprkos njihovom preziru prema industrijskom i industrijalizaciji, upravo će art nuvo postati “ikona” industrijalizatorskog pokreta, jer će se, sa napretkom kalupa i sofisticiranjem tehničkih naprava, i svi ovi smeli oblici moći napraviti – industrijski! Kakva ironija, zar ne?

Riga

Bilo kako bilo, art nuvo je doveodo diferencijacije u tadašnjem umetničkom svetu. Još jedna opaska o tvorcu pokreta: Vilijam Moris je bio orijentisan prema prošlosti; njemu je gotika bila uzor. Iako je onpokušavao da “zaustavi” industrijalizaciju osnivanjem zanatskih radionica koje su proizvodile luksuzne artikle, te artikle mogli su kupovati samo oni najbogatiji, među njima i mnogi novopečeni industrijalci protiv kojih se baš i pobunio, što je još jedna ironija vezana za njegovo ime. Kada smo već u Londonu, vredi spomenuti i umetnika Artura Lejzenbija, koji je, inspirisan predmetima sa Dalekog istoka, otvorio radnju koju je nazvao “Liberty”, i gde je prodavao ručno i mašinski rađene proizvode, koji su čak u engleskom jeziku dali ime i celom stilu! Lepši pol će sigurno biti fasciniran činjenicom da su satenske i svilene haljine Lejzenbija bile “šik” u visokom društvu Londona celih 40 godina, od 1880. do 1920. godine!

Budimpešta

Što se tiče opšteprihvaćenog imena “art nuvo” (“nova umetnost”), ono je nastalo kao izvedenica od imena jedne druge, pariske prodavnice, “Maison de l’Art Nouveau” (“Kuća nove umetnosti”), koju je držao čovek neobičnog imena Zigfrid Bing, a koja je imala za cilj da promoviše umetničke predmete za koje je vlasnik smatrao da su “novi i smeli”…

Prag, Gradska kuća

Kod art nuvoa, kao stila koji nas zaokuplja u današnje vreme, zanimljivo je upravo sledeće: nasuprot svim stilovima koji su nastajali pre njega, a koji su prevashodno bili primenjivani arhitekturi, vajarstvu ili slikarstvu, art nuvodominira u sferi primenjene umetnosti, dizajna predmeta i okoline, uključujući i arhitekturu (enterijer, upotrebne predmete, tapiserije, plakate, ilustracije i opremu knjiga, obradu metala i stakla, tekstil…).

Pariz

Upravo zbog ove svoje karakteristike, art nuvo i jeste svojevrsna prekretnica u istoriji unutrašnje dekoracije: svojevrstan “kopernikanski prevrat”, kada se pogled od spolja usmerava prema unutra; od monumentalnog na svakodnevno. U arhitekturi se, umesto tradicionalnih, javljaju novi materijali kojima se “rešavaju” površine, fasade i enterijeri novonastalih objekata. Mada se zbog gradnje za svetsku izložbu (1889.) Ajfelova kula ne ubraja izričito u ovu stilsku celinu, možemo istaći mu ipak ova “večita privremena” građevina na neki način pripada. Kao novi materijali u arhitektonskim dometima art nuvoa dobijaju “svoje pravo građanstva” i gvožđe, čelik, staklo i armirani beton. Svetlost se probija sa plafona, kroz stropove načinjene od metala i stakla; biljke “ulaze u kuću” na takav spektakularan način da se pravi, zeleni listovi “mešaju” sa svojim metalnim “imitatorima”! Enterijerima se počinje posvećivati posebna pažnja. Arhitekti se konačno odriču imitiranja istorijskih stilova, služe se fajansom, keramikom, terakotom, mozaikom i staklom, kao i drvetom iz egzotičnih krajeva, kovanim gvožđem za aplikaciju i za ograde balkona. Ogledala su spektakularna, izuvijana, metalna.

Stolice su prava remek-dela. Projektuju se čudni, asimetrični prozori i vrata u obliku silueta crkava, sa sve prepoznatljivim lukovima, ili pak u obliku potkovice, nalik na ulaze u džamije. Romantika i istraživanje dalekih krajeva sveta caruje u srcima dizajnera. Volite li roman Brama Stokera “Drakula”, ili ste, pak, ljubitelj “Slike Dorijana Greja” Oskara Vajlda? Onda znate koliko je ljubav prema dalekim krajevima inspirisala tvorce ovog stila, i koliko bi ovakvo okruženje insiprisalo i vas! Kolonijalna osvajanja doživljavaju svoj vrhunac, a Evropljani postaju “suočeni” sa sve više uticaja orijentalnih kultura, u kojima prave linije nisu igrale nikakvu ulogu: nošnje tajlandskih plesačica i krovovi kineskih i japanskih hramova inspiracija su za sve one kojima je “preko glave” klasične Evrope, pravih linija i “elegancije razuma”.

Casa Batlló, Barselona

Japanski dizajn svakodnevnih predmeta snažno inspiriše stvaraoce art nuvoa, kao i moć podsvesti i učenja Bečlije Sigmunda Frojda: podsvest, nepravilna i bujna, oslobađa se stega razuma i super-ega i počinje da diktira trendove! Pored enterijera u kom se linija i boje dovode u prijatan sklad, striktno se poštuje ornamentalna vrednost vijugavih i talasastih linija, biljnog i geometrijskog porekla.Dinamične linije u sinkopiranom ritmu, hiperbole i parabole, sve je to izukrštano u savršenom skladu i nijedna linija, nijedan detalj nije suvišan. Ovo je stil i za vas, ukoliko ste spremni da pustite svojoj “duši na volju”, i ukoliko ste gotovo u potpunosti suprotstavljeni – minimalizmu! Upravo je polje upotrebnih predmeta, kojima možete ukrasiti svoj dom, ogromno: oni u art nuvou doživljavaju transformaciju – lampe, vaze, pepeljare, tapiserije dobijaju nove oblike. Secesija, kako je u našim krajevima najčešće nazivaju, nije samo sastavni deo modernog razvitka umetnosti. Ona obeležava rađanje moderne arhitekture i industrijskog oblikovanja. U tom smislu secesija je merodavna i za početak novog dizajnerskog izraza, i u uređenju životnog prostora i enterijera. Neki stilski momenti tog pokreta, koji je na prelazu u 20. vek prošao kroz celu Evropu, a svojim refleksijama došao i do Amerike i Azije, ostali su aktuelni sve do današnjih dana.

Art nuvo je imao i svoj “rivajvl”: sedmu deceniju prošlog veka obeležiće, između ostalog, povratak art nuvoau grafički dizajn Amerikanca Miltona Glejzera pod nazivom neosecesija, i čitav korpus grafičkih sredstava raznih autora koji su prihvatili izazov Glejzera i njegov napor na “osveženju” grafičke forme art nuvoa.

Sveusvemu, najznačajnije za ovaj stil je to što je on, u suštini, bio jedan od prvih “novih” i “hrabrih” stilova na svetskoj sceni, koji je uticao i na ostale aspekte življenja i dizajna. Koliko je ozbiljno shvaćen art nuvo, svedoči i činjenica da je zakonom zaštićen enterijer restorana “Maksim” u Parizu, recimo.Koliko vi možete da iskoristite art nuvo u svom domu, u današnje vreme, stvar je isključivo vaše volje. Uvek ćete moći da se okrenete bar jednoj “smicalici” art nuvoa koja je preživela do današnjih dana: posterima i plakatima!

Umetnička dela i reklamni plakati iz tog doba uveliko se preštampavaju i dan-danas, i veoma je lako uramiti ih i postaviti na svoj zid, na taj način upotpunjujući sopstveni art nuvo enterijer. Uvek je to moguće učiniti na “pravi art nuvo način” – samo otiđite do sebi najbližeg stakloresca. No, sve i da ne uspete da načinite “pravi” art nuvo enterijer, ne klonite duhom. Ovaj stil je izrazito eklektičan, tj. poštuje metodu “uzmi od svega što ti se čini da se slaže”, te je i opasnost od pogrešnog usklađivanja detalja – znatno smanjena.

A kako je “sa velike scene” nestao art nuvo? Pa, početkom I Svetskog rata, komplikovani i nepravilni oblici art dekoa postali su preskupi za proizvodnju, te ih je zamenio još jedan elegantni stil. To je bio “aerodinamični”, pravolinijski art deko, “otac” industrijske estetike…

Pariz

Ako niste raspoloženi da se pozabavite dekoracijom sopstvenog doma u ovom stilu, prošetajte do Subotice, Beča, Kečkemeta, do Segedina ili letonske Rige, u kojoj je čak 900 zgrada građeno u stilu art dekoa. Brojne železničke stanice, ulazi u metroe i palate bogataša u Moskvi, Lavovu, Parizu ili Glazgovu gledaće na vas s visine ili nizine, sa… art deko elegancijom. Neprevaziđenom elegancijom umerene raskoši!