LOFT – PLAĆA SE SUVIM ZLATOM
Loftovi su atraktivni prostori koji odišu specifičnim karakterom, prepuni su dramatičnosti, a vizuelno su i više nego privlačni – zbog svega toga prodavci nekretnina na Zapadu trljaju ruke kada im se jave zainteresovani kupci.
P o definiciji, loft je velik, otvoren i fleksibilan prostor u nekoj staroj industrijskoj zgradi, napuštenom skladištu, ili čak u staroj poslovnoj zgradi koja je nakon adaptacije pretvorena u stambenu. Većina smatra da su loftovi postali popularni šezdesetih godina prošlog veka, i to prvo na Menhetnu, da bi odmah nakon toga euforija za ovim prostorima započela i u Čikagu.
Vrhunac popularnosti loftovi su doživeli osamdesetih i početkom devedesetih. Prvobitno su nastajali u siromašnim četvrtima i ne baš atraktivnim zgradama, da bi se vremenom ”preselili” u bogatije delove grada, u veoma atraktivne zgrade gde se kvadratni metar plaća suvim zlatom.
Većina loftova današnjeg doba zapravo su prostori sa jasno razgraničenim većim segmentom predviđenim za dnevne aktivnosti i nešto manjim za relaksaciju i san. Gotovo da svi imaju ogromnu prostoriju koja objedinjuje dnevni boravak, trpezariju, kuhinju, radni deo, pa čak i deo za fitnes, dok je u intimnijem delu spavaća soba skoro uvek sa pripadajućim kupatilom. Ako svemu ovome dodate da su male šanse da budete u kontaktu s komšijama, onda ne treba da čudi što su ovakvi stanovi izuzetno skupi, iako većini njih treba ozbiljna rekonstrukcija i adaptacija. Međutim, nisu sve prostorije pogodne za adaptiranje u stambeni prostor. Upravo zato su poslednjih decenija preduzimači gradili zgrade u kojima je loft kao stambeni prostor već unapred isplaniran.
U Čikagu većina zgrada u kojima je loft pretvoren u životni prostor ima od dva do sedam spratova. Konstrukcija ovih objekata je ili od teškog drveta ili od betona, ali eksterijer je u velikoj većini slučajeva od opeke. U svakom slučaju, bez obzira na vrstu fasada, većinu tih zgrada krase ornamenti i ukrasi od terakote.
Loftovi u starijim zgradama imaju više prostora nego što je korisnicima potrebno, ali upravo je u tome njihova draž – ma koliko vaš obični stan bio velik, teško da ćete u njega staviti nekoliko sprava za vežbanje, bilijarski sto, ili ono što ljubitelji dvotočkaša redovno rade: svog ljubimca parkiraju u zonu dnevnog boravka.
Naravno, sve ovo je moguće prosto zato što su industrijski prostori uvek bili građeni tako da u njih mogu da se smeste velike i teške mašine, kao i sirovine korišćene u proizvodnji. Što se tiče konfiguracije, loftovi su uglavnom pravougane osnove, i imaju manje odvojenih prostorija, koje su obično uske i dugačke. Grad Čikago je sredinom devedestih godina uneo izmene i dopune u zakonske regulative o rasveti i ventilaciji loftova i na taj način omogućio adaptaciju, renoviranje i ponovnu upotrebu ovih prostora.
Tatjana Marić Ivković, ugledna je figura u svetu izdavaštva i dizajna enterijera, čija karijera obuhvata preko 20 godina izuzetnog rada i doprinosa. Sa diplomom Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Tatjana je svoje profesionalno putovanje započela u print medijima, gde je brzo napredovala do pozicije glavne urednice prestižnog magazina Bravacasa. Pod njenim vodstvom, Bravacasa je doživeo transformaciju u jedan od vodećih časopisa za uređenje doma, zahvaljujući njenom inovativnom pristupu, istančanom ukusu i strasti prema dizajnu.