Prevencija je ključna: Saveti za uzgoj hortenzije

Bez obzira koju vrstu hortenzije uzgajate, postoji duga lista bolesti koje bi ih mogle ugroziti. Bilo da se radi o gljivičnim ili bakterijskim problemima, svi delovi hortenzije mogu biti pogođeni i ne može se ništa učiniti osim ukloniti biljke ako napadne neke bolesti.

Hortenzije: Sve što treba da znate

Hortenzije dolaze u mnogim vrstama i sortama, sa svojim velikim i upadljivim cvetnim glavama koje su veoma popularne među baštovanima. Veoma su raznovrsne, lake za uzgoj i odlična su opcija za senovite oblasti u dvorištu.

Ako uzgajate hortenzije iz ovih i više razloga i želite da saznate više o bolestima hortenzije, oco su najčešće. Ovo uključuje znakove na koje treba obratiti pažnju, šta se može učiniti da se ublaže potencijalni rizici i koji lekovi postoje ako vaše biljke podlegnu nekoj od bolesti.

Kako prepoznati bolesti hortenzije?

Bolesti hortenzije mogu se klasifikovati u dve grupe, gljivične ili bakterijske. Gljivične bolesti su uzrokovane sporama i imaju tendenciju da utiču na cveće i lišće. Spore gljivica se mogu širiti sa biljke na biljku kišom, vetrom, a takođe i baštovanima na njihovim alatima i telima.

Bakterijske bolesti mogu pogoditi većinu tkiva biljke i često se šire insektima ili alatima. Infekcije su često sistemske i nema leka, pa se, nažalost, preporučuje hitno uklanjanje i odlaganje zaraženih biljaka. Nikada nemojte dodavati oboleli biljni materijal u svoj kućni kompost.

Stručnjak za hortenzije takođe preporučuje da je „sanitarija bašte ključna metoda kontrole“ zajedno sa obezbeđivanjem dobre cirkulacije vazduha kroz biljke. Ovo uključuje čišćenje ostataka i opalog lišća zajedno sa „sterilizacijom svih alata i površina dezinfekcionim sredstvima“ kako bi se sprečilo širenje i gljivičnih i bakterijskih bolesti.

1. Rđa na hortenzijama

Rđa na hortenzijama može biti uobičajena bolest i gljivični problem koji uspeva u vlažnim uslovima. Znaci rđe su zarđalo-narandžaste ili crvenkasto-braon mrlje na donjoj strani listova, često zajedno sa žutim listovima i defolijacijom. Rđa može oslabiti biljku i sve zaraženo lišće treba ukloniti, a otpalo lišće pokupiti i odložiti. Kao i kod mnogih drugih gljivičnih bolesti, poboljšanje cirkulacije vazduha pravilnim razmakom i rezidbom hortenzije pomaže u borbi protiv rđe.

2. Hortenzije: Pegavost

Pegavost lišća je još jedna uobičajena gljivična bolest koja može izazvati nepravilne crne mrlje na listovima hortenzije. Listovi tada mogu početi da žute i počnu da opadaju sa biljke. Pegavost na listovima ne samo da umanjuje izgled hortenzije, već i slabi opšte zdravlje biljke. Sve listove zahvaćene mrljama, koje mogu biti od braon do crne boje, potrebno je ukloniti i odložiti.

3. Mozaik virus

Mozaik virus će prikazati žute šare poput mozaika po celom lišću, a lisne vene takođe mogu biti žute. Lišće takođe može biti iskrivljeno. Ne postoji lek za virusne infekcije kao što je virus mozaika i zaražene biljke treba ukloniti i odložiti. Virus se može preneti preko baštenskih alata, kao i preko insekata, kao što su lisne uši.

Uvek se preporučuje redovno čišćenje baštenskog alata kako bi se smanjio rizik od širenja bolesti. Takođe, uzmite u obzir prateće tehnike sadnje kada razmišljate o tome šta da posadite sa hortenzijama, ovo može privući korisne predatore i može biti jedan od načina da se rešite lisnih uši i drugih potencijalno problematičnih insekata u dvorištu.