Šta (g)radi Nenad Jezdić?

Ovih dana je naš poznati glumac Nenad Jezdić posetio fabriku TONDACH u Kanjiži.
Bio je to povod da obavimo kraći razgovor sa istaknutim umetnikom, ali ovoga puta na temu cilja njegove posete i utiscima koje nosi sa sobom.
„Moje poznanstvo, koje je u međuvremenu preraslo i u iskreno prijateljstvo sa ljudima iz Kanjiže. započelo je početkom ovog veka. Tada se fabrika još zvala Potisje Kanjiža. Više puta sam već izjavio da život glumca u našem okruženju previše liči na onu basnu o cvrčku i mravu, pa sam odlučio da joj nekako preradim sam kraj koji je, kao što znate, tragičan za sve do tada vrlo simpatičnog cvrčka.
Rešio sam, dakle, da stvar uzmem u svoje ruke te počeh da gradim porodičnu kuću u selu Zabrdica kod mog rodnog Valjeva. Pošto mi je kuća projektovana u stilu tradicionalne srpske kuće, logično rešenje je bilo da je pokrijem valovitim crepom, tada se on zvao Meri-dial. On se više ne proizvodi u Kanjiži. Sada je njegova alternativa sa poboljšanim karakteristikama i manjim utroškom po kvadratu crep Mediteran Plus.

 

Bio sam, a i sada sam zadovoljan sa kvalitetom i samim izgledom crepa, jednostavno dobio sam ono što sam tražio i očekivao.

Međutim, postoji tu jedan detalj koji će me trajno opredeliti za saradnju sa sada već Tondachom: Iako sebe ne smatram potpunom tehničkom neznalicom i antitalentom, pomoć koju sam od njih dobio u savetima, proračunima a zatim i u nadzoru nad pravilnim izvođenjem smatram nekom nesvakidašnjom pojavom u našem poslovnom svetu.

Saznao sam u međuvremenu da Tondach tu podršku pruža svima a ne samo tobožnjim javnim ličnostima među koje ubrajam i moju malenkost. I da čudo bude još veće, ona je potpuno besplatna. Da čovek ne poveruje da tako nešto postoji u današnje vreme.

I tako, zahvaljujući njima saznao sam za značaj i potrebu za postavljanjem krovne folije, izradu ventilacije krova, sistema za zaštitu od nevremena, zaštite od lavine snega sa krova i mnogih drugih bitnih elemenata koji čine da jedan krovni sistem pravilno funkcioniše, bude dugotrajan, estetski savršeno kompletan i konačno izuzetno energetski efikasan, tj. štedljiv.

Kada smo već kod energetske efikasnosti, u ovoj trećoj fazi gradnje moje destilerije primenio sam Wienerbergerove termo blokove koje neću morati još dodatno da izolujem pošto svojim karakteristikama u svemu zadovoljavaju propisane zahteve u pogledu toplotne provodljivosti. A kao što rekoh, gradim u planinskom kraju, na jednoj čuki gde vazda duva, a kad ne pada onda veje.

I na kraju, da bih se na neki način odužio i zahvalio tim ljudima na pomoći koja mi je pružena, snimio sam jedan kratki dokumentarni film koji pokušava da oslika sve ono kroz šta prolazi onaj koji u početku samo mašta, pa razmišlja, odlučuje a zatim počne i završi proces gradnje.

Sa gledanošću filma sam zadovoljan. Nadam se da smo tim gledaocima, a ima ih više od 9.000 za samo tri meseca, pomogli da se oslobode straha i neizvesnosti koju im donosi putovanje u nepoznato, jer je svaka građevina i njeno stvaranje jedno novo i sasvim lično poglavlje u svačijem životu.

Tako i u mom. Pošto za mene, baš kao i u filmu, ono nema kraja.

Nastaviće se…jer mi je malter već ušao pod kožu. Zato sam danas bio ovde u Kanjiži.“