Kako je krov simbola Savamale zasijao punim sjajem
Tokom tromesečnog renoviranja čuvene zgrade “Geozavoda”, arhitektonskog bisera Beograda, najveći izazov bila je sanacija kupole. Taj poduhvat je poveren, svetski poznatoj građevinskoj kompaniji Sika koja ima vrhunska rešenja za krovne konstrukcije i hidroizolaciju.
“Kupola ovoj zgradi daje izrazitu upečatljivost. Pored same hidroizolacije krova, naš osnovni zadatak je bio da kupoli vratimo prvobitan izgled. Osamdesetih godina urađen je novi pocinkovani lim, koji je vremenom dotrajao. Krov od tada nije održavan. Bilo je neophodno ukloniti svu koroziju, pripremiti podlogu, zameniti delove lima i naneti zaštitni sloj i odgovarajuću boju koji je omogućio da krov bude ponovo najlepši deo zgrade. S obzirom da je na krovu nekada bio bakarni lim i da je još uvek u funkciji, on bi sada imao izgled patiniranog bakra, nešto slično krovu Narodne skupštine i zato smo se odlučili za boju SikaLastic-a. Važno nam je bilo da koristimo naše najbolje materijale. Upotrebili smo poliuretansku, vodonepropusnu i vatrootpornu, elastičnu i UV stabilnu membranu SikaLastic 621 TC u zelenoj boji koja će omogućiti dug životni vek ovom arhitektonskom biseru Beograda.“ – kaže Srećko Pantelić, stručnjak kompanije Sika Srbija.
Kupola “Geozavoda” renovirana materijalima švajcarskog proizvođača
Interesantno je da je radove izvodila ekipa majstora specijalizovana za visinske radove, a cela rekonstrukcija izvedena je pod punom alpinističkom opremom.
Zgrada “Geozavoda” izgrađena je 1907. godine kao sedište Beogradske zadruge, a ovo arhitektonsko delo potpisali su dvojica uglednih beogradskih arhitekata – Andre Stevanović i Nikola Nestorović.
Članak se nastavlja posle reklama
Zgrada “Geozavoda” izgrađena je 1907. godine kao sedište Beogradske zadruge
Smatra se jednim od najboljih ostvarenja beogradske arhitekture s kraja 19. i početka 20. veka. Palata nekadašnje Beogradske zadruge nosi status spomenika kulture, dok je 1979. godine proglašena za kulturno dobro od velikog značaja.
Dragana Petrović, rođena 1990. godine u Nišu, je istaknuta diplomantkinja Građevinsko-arhitektonskog fakulteta, sa fokusom na urbanizam i dizajn enterijera. Od ranih dana karijere u 2014, Dragana je razvijala svoje veštine u prestižnim arhitektonskim studijima, specijalizujući se za kreiranje inovativnih i funkcionalnih životnih prostora koji odražavaju savremene trendove i potrebe. Njena stručnost je dodatno obogaćena radom kao freelance konsultant za enterijer, gde je stekla reputaciju za detaljno osmišljavanje prostora sa naglaskom na održivost i estetiku.
Članak se nastavlja posle reklama