Kako je zemlja gladi postala ekonomsko čudo

Tri decenije nakon što su stravične slike iz Etiopije šokirale svet, ova afrička zemlja je postala miljenica organizacija za razvoj širom sveta, ali i rak-rana aktivista za ljudska prava.

Drugu zemlju po broju stanovnika u Africi, koju na investicionim konferencijama ističu kao primer koji bi trebalo da sledi ceo kontinent, organizacije poput “Hjuman rajts voča” opisuju kao “jednu od najgorih sredina na svetu kada je reč o slobodi medija”.

Etiopija je pravo ekonomsko čudo. Za 10 godina privredni rast je skoro udvostručen, a istraživanja pokazuju da ova zemlja proizvodi milionere brže od bilo koje druge države na kontinentu. Na ulicama Adis Abebe uveliko se gradi, između ostalog, vrtoglavo visoki oblakoderi i tzv. “monoželeznica”, koja se kreće po jednoj šini u vazduhu.

Etiopska vlada tvrdi da je, kada je u pitanju razvoj, na putu da ispuni većinu ciljeva utvrđenih na prelasku u novi milenijum i da će do 2025. imati srednji prihod po stanovniku.

Frenetična urbana ekspanzija je, međutim, oterala hiljade seljaka sa njihove zemlje, a oni koji se usude da dignu glas završavaju u zatvoru, tvrde kritičari. Od 547 poslanika u parlamentu, samo je jedan član opozicione partije.

Aktivisti i novinari govore o državi orvelovskog tipa, koja budno prati svaki korak. Hiljade članova birokratskog aparata, nalik na pripadnike nekadašnjeg istočnonemačkog “Štazija”, prisluškuju i snimaju telefonske razgovore i nadgledaju elektronsku poštu. Protesti onih malobrojnih koji se usude da izađu na ulice, bivaju slomljeni uz primenu sile i prolivanje krvi.

Arhitekta ovakvog razvoja, koji podseća na kineski model, jeste pokojni premijer Meles Zenavi, koji je navodno rekao “da ne postoji veza između demokratije i razvoja”.

Među onima koji ubiraju plodove njegove politike je i direktor kompanije “Muller Real Estate” Mulugeta Tesfakiros, čija poslovna imperija obuhvata nekretnine, logistiku, transport, proizvodnju namirnica i zajedničku fabriku vina sa Bobom Geldofom. Prošle godine vinarija je ostvarila profit od pet miliona dolara.

Dok se tajkuni poput Tesfakirosa dave u novcu zbog skoka cena nekretnina, Bekele Nega, generalni sekretar opozicione partije Oromo-Nacionalni kongres, posmatraju stvari iz drugačije perspektive:
“Za nas ovo nije ‘razvoj’”, kaže on. “Mi to smatramo progonom autohtonog stanovništva, koji će izgubiti kulturu i identitet. Vlada kaže da širi Adis Abebu, ali istina je da žele da se otarase ljudi koji ne podržavaju EPDRF (vladajući Etiopski narodni revolucionarni demokratski front).”

Etiopija i dalje spada među zemlje koje primaju najveću pomoć za razvoj od Velike Britanije, oko 300 miliona funti. Novac pristiže i iz SAD. Nega smatra da se ta sredstva pogrešno troše:
“Zapad nas je napustio, napustio je narod. SAD pomažu diktatorima i žmure na našu sudbinu. Zašto? Isto je i sa Britanijom, koja novac poreskih obveznika daje za kupovinu oružja i policiju da bi hapsila ljude”, kaže on.

Partija Oromo-Nacionalni kongres predstavlja najveću etničku grupu u Etiopiji i protivi se vladinom planu širenja Adis Abebe. Oko 150.000 pripadnika naroda Oromo oterano je sa zemlje bez ikakve nadoknade. Očevici tvrde da je policija prilikom demonstracija ove godine ubila najmanje 17 demonstranata, uključujući i decu i studente, dok je stotine ljudi završilo u zatvoru, a da prehodno nisu optuženi.

Izvor: blic.rs