Planina 5 vekova proždire ljude. Oni se za spas mole ĐAVOLU
U rudnicima Sero Riko u Boliviji, starim 500 godina, pravilo se srebro od kog je Špansko carstvo postalo bogato. Rudnici su sada ispresecani tunelima, a planina u kojoj se nalaze je postala smrtonosna zamka za muškarce i dečake koji tamo rade i koji se mole đavolu da ih spase.
U trošnom tunelu, 15-godišnji Marko lopatom ubacuje kamenje u kolica. Prekriven prašinom i znojem, on će danas izneti između 35 i 40 tovara na površinu tokom petočasovne smene. Često radi i noću da bi sutradan mogao da ide u školu.
Markova majka i njeno četvoro dece preselili su se u Sero Riko (Bogato Brdo) nakon što ih je otac napustio. Žive u ulazu u tunel, bez tekuće vode, a kao kupatilo koriste napušteni rudnik.
– Želim da budem nešto bolje, a ne da radim u rudniku… Želeo bih da diplomiram, da postanem advokat – kaže Marko. Ali, bez njegove zarade, porodica zasad ne može da preživi.
Iz ove planine su tokom španske kolonijalne ere izvađene dve milijarde unic srebra. U tom periodu procenjeno je da je oko osam miliona ljudi izgubilo život, zbog čega je planina i dobila nadimak: Planina koja proždire ljude.
Danas na njoj radi 15.000 rudara, a lokalno udruženje udovica kaže da svakog meseca 14 žena ostane bez muževa. Prosečan životni vek je 40 godina.
Kao i svi koji rade ovde, Marka brinu moguće nesreće, ali i silikoza, bolest koju izaziva udisanje prašine. Njegov zet je bio u ranim 20-im godinama kada je umro od bolesti.
– Jedeš prašinu, ona ti uđe u pluća i napada te – kaže Olga, samohrana majka čiji je posao da čuva opremu rudara koji rade pored njene kuće.
Oba njena sina, Luis (14) i Karlos (15) rade pod zemljom, guraju kolica kao Marko. Posao im nekad počinje u 2 ujtutro, kako bi stigli u školu.
Iskusili su još jednu opasnost ove planine – opasne gasove koje oslobađaju stene.
– Stopala ti oslabe i počinju glavobolje. Gas je ono što ostaje posle svake eksplozije dinamita – kaže Karlos.
Jedna žena kaže da joj je muž umro upravo od udisanja gasa. U jednom trenutku mu se zavrtelo u glavi i pao je u kop.
Visoka stopa smrtnosti utiče na visok stepen sujeverja kod ovih ljudi.
Svi muškarci i dečaci žvaću lišće koke i kažu da tako lakše podnose prašinu. Oni imaju i neobičan ritual – prinose listove koke i alkoholna pića nečemu što se zove El Tio – đavolski bog rudnika.
Svaka od 38 firmi koje posluju u planini imaju statue El Tija u tunelima.
– On ima rogove jer je on bog dubina – kaže Grover, Markov šef.
Obično se ovde okupimo petkom da prinesemo darove, u znak zahvalnosti jer nam je dao mnogo minerala, ali i da bi nas zaštitio od nesreća. Izvan rudnika, mi smo katolici, ali kada uđemo unutra, mi se klanjamo đavolu – kaže Grover.
Ono što je šokantno u ovoj priči jeste da su Marko i Luis daleko od toga da budu najmlađa deca koja rade u ovom rudniku.
– Svaki dan ovde viđam 10 dece sa plikovima na rukama. Mislim da rade u rudnicima. Imaju možda osam, devet ili 10 godina – kaže Nikolas Marin Martinez, direktor škole na ovoj planini, kojom upravlja švajcarska dobrotvorna organizacija “Voix Libres“.
Nedavne izmene zakona omogućile su da deca starosti do 10 godina mogu legalno da rade u Boliviji, ali ne i u rudnicima, koji se smatraju previše opasnim. To dakle jeste ilegalno, ali i dalje postoji, jer se zakon ne primenjuje u dovoljnoj meri.
Izveštaj bolivijskog ombudsmana navodi da u rudnicima radi 145 dece, od kojih je 13 mlađe od 14 godina. Jedan drugi izvor navodi da je broj dece koja rade na planini bliži 400.
Bolivijski predsednik Evo Morales nada se pobedi za treći mandat na izborima 12. oktobra. Obećao je da će bogatstvo zemlje vratiti narodu, a MMF tvrdi da je Bolivija smanjila siromaštvo i utrostručila BDP otkako je Morales došao na vlast.
Ali, za najsiromašnije od siromašnih, koji žive i rade na najbogatijoj planini u Boliviji, utisak je da se oni od toga nikad neće okoristiti.
Izvor: blic.rs
Dragana Petrović, rođena 1990. godine u Nišu, je istaknuta diplomantkinja Građevinsko-arhitektonskog fakulteta, sa fokusom na urbanizam i dizajn enterijera. Od ranih dana karijere u 2014, Dragana je razvijala svoje veštine u prestižnim arhitektonskim studijima, specijalizujući se za kreiranje inovativnih i funkcionalnih životnih prostora koji odražavaju savremene trendove i potrebe. Njena stručnost je dodatno obogaćena radom kao freelance konsultant za enterijer, gde je stekla reputaciju za detaljno osmišljavanje prostora sa naglaskom na održivost i estetiku.