Najveći dužnici na svetu će vas iznenaditi

Dug Grčke iznosi 173 odsto brutodruštvenog proizvoda, ali to nije ni izbliza najviše na svetu. Šokiraće vas ko je sve gori od naših južnih suseda, a posebno ko je na prvom mestu i koliko duguje!

Kada pojedinac troši više nego što zaradi, pa se zadužuje ne bi li mogao da nastavi da finansira raskošni stil svog života, obično se naziva raspikućom. Ali, njegovi postupci su ograničeni na njega samog i njegovu porodicu, i ne odražavaju se na život ostalih ljudi. Kada međutim ovo rade političari u ime država koje vode, pate čitave nacije, a posebno njihove nerođene generacije koje dolaze.

 

Nije nam želja da ovde kritikujemo državnike jer nije to ni samo njihova krivica; ima tu mnogo i do filozofije sistema u kome živimo i koja ne može da se promeni bez ozbiljne revolucije, a ima tu i krivice samog građanstva koje od onih koje bira da vladaju očekuje nemoguće; zato ćemo se koncentrisati na listu 10 najzaduženijih zemalja sveta u ovom trenutku, uzimajući u obzir sve dugove, kako unutrašnje tako i spoljašnje.

Statistike pokazuju da su najzaduženije zemlje sveta one koje su istorijski na neki način bile dominantne. Na desetom mestu nalazi se Kanada, sa dugom koji iznosi 276% brutodruštvenog proizvoda. Domaćinstva ovom dugu doprinose sa 91%, nefinansijske institucije 53%, finansijske 63%, a vlada sa 69%.

Sledeća na listi je Australija sa dugom od 277% BDP-a, od čega je najmanje zadužena vlada (21%) a najviše domaćinstva (105%). Osma je Nemačka, koja je pored Grčke u fokusu čitave finansijske krize zbog insistiranja na merama štednje. Iako ima dug od 278% BDP-a, kome domaćinstva doprinose sa samo 49%, zbog niske nezaposlenosti i rastuće ekonomije, u položaju je da zapoveda drugima. I da redovno vraća dugove. Što je i najvažnije.

Sedma na top listi je Amerika sa dugom od 279% BDP-a. Ovom dugu vlada doprinosi sa 80%, domaćinstva sa 87%, nefinansijske ustanove 72%, a finansijske 40. Međutim, SAD imaju najveće zaduženje u apsolutnim pojmovima, koje se procenjuje na 17,3 biliona dolara. Dug koji je generisao Vašington je uvećan za 10 biliona u poslednjoj dekadi.

Južna Koreja je šesta na ovoj crnoj listi, a njihov dug je 314% BDP-a; nefinansijske ustanove najviše mu doprinose sa 107%, dok sama vlada duguje samo 33%. Seul je iskoristio finansijsku krizu da se učvrsti na mestu jedne od vodećih svetskih ekonomija, odnosno da izvuče korist iz krize; ono što nama nije uspelo, iako su naši ondašnji vlastodršci izrazili želju za tako nečim.

Potom dolazi Italija, koja ima isti dug kao i Južna Koreja. U slučaju “azura”, inače osme najveće svetske ekonomije, međutim, vlada dugu doprinosi sa 111%. Svi očekuju da ona bude “sledeća Grčka”, baš kao i četvrta zemlja na top listi najzaduženijih: Francuska. Zvanični Pariz doprinosi dugu sa 90% BDP-a, od ukupno 346.

Treća Španija je još gora: njen dug je 363% brutodruštvenog proizvoda, a najviše mu doprinose nefinansijske korporacije sa 134%. Veliko je pitanje hoće li Španija uspeti da se izvuče, baš kao i njihov sused Portugalija i već mnogo puta spomenuta Grčka, koje začuđujuće imaju znatno manji procenat zaduženja, zbog čega i nisu na ovoj listi. Grčka, recimo, ima dug od 173% ali je zbog ekonomije koja je već dugi niz godina u slobodnom padu postala nesposobna da ga otplaćuje.

– Pre ili kasnije, ove zemlje će svakako morati da odrade devalvaciju. Opšte je pravilo da kad dug pređe 100% nastaje problem. To je najverovatnije nemoguće vratiti, osim ako nemaš neverovatno brz privredni rast – kaže ekonomski stručnjak Metju Lin.

Druga zemlja na ovoj listi je Velika Britanija, koja duguje NEVEROVATNIH 507% brutodruštvenog proizvoda, kome najviše doprinose finansijske institucije sa 219%, ali ni domaćinstva nemaju zanemarljiv odnos sa 98%. Drugim rečima, obični Britanci su dužni koliko su teški.

Ipak, niko nije kao Japan koji tuče čak i UK. Istina, tuče ih za samo pet procenata, ali malo li je? U slučaju Japana i njihovog duga koji iznosi 512% BDP-a, vlada mu doprinosi sa 226%, finansijske institucije sa 120%, nefinansijske 99%, a obični Japanci najmanje – 67%.

Najgore od svega je to što se predviđa da tamošnja ekonomija neće mnogo rasti u narednih pet godina, a kada se uzme u obzir i crno predviđanje da će im se brojnost populacije smanjiti za trećinu do 2060. godine, očito je da im ne cvetaju ruže.

Samo se vi tešite.

Izvor: Telegraf.rs