Ovi će oblakoderi krasiti Beograd

Da je studija visokih objekata ranije ukinuta, panoramu Beograda bi već danas krasilo nekoliko oblakodera, piše “Blic”.

Privremeni organ je pre formiranja gradske vlasti stavio van snage studiju koja je ograničavala visinu objekata, čime su investitori iz Emirata dobili zeleno svetlo da u Savamali grade toranj visok 210 metara u sklopu “Beograda na vodi“.

Kada je “Beograd na vodi” pre nekoliko meseci predstavljen u Dubaiju, rečeno je da su u uži krug izabrana četiri idejna rešenja kule, a za koje rešenje se na kraju opredelio arapski investitor saznaćemo već u petak, 27. juna, kada će projekat biti predstavljen u renoviranoj zgradi Beogradske zadruge u Karađorđevoj ulici.

Međutim, kula u okviru “Beograda na vodi” nije jedini planirani oblakoder na beogradskoj panorami. Izraelska kompanija “Plaza centres“ najavljuje da će, ukoliko dobije neophodne dozvole, u Ulici kneza Miloša izgraditi kulu visine od oko 100 metara.

“Projekat je nekoliko puta odlagan, između ostalog, i zbog studije visokih objekata. Tokom svih ovih godina otakako je ‘Plaza’ ušla na srpsko tržište, blisko sarađujemo s gradskim vlastima kako bismo ispunili sve neophodne propise, ali se nadamo da će ta procedura u budućnosti biti brža. Drago nam je da je studija ukinuta jer smatramo da to na prvom mestu koristi građanima, a onda i investitorima“, kaže za “Blic“ Rabio Šihab, glavni direktor kompanije, i dodaje da za početak čekaju odobrenje Sekretarijata za saobraćaj, koji još nije odobrio projekat.

I iz kompanije “Real holding“, koja posluje kao posrednik grčke “QS investment“, koja je vlasnik hotela “Jugoslavija“, pozdravili su odluku da se studija stavi van snage.

“Studija je i ranije trebalo da bude ukinuta jer je služila kao izgovor da se nekom zabrani gradnja, što je otvaralo mnoge malverzacije. Sad kada je studija ukinuta, nema više prepreka i videćemo odluku Komisije za planove, gde nam projekat stoji još od februara“, rekao je za “Blic” Rajan Rajačić iz”Real holdinga“.

Ukidanje studije znači da prepreka, bar kada je reč o visini objekata, više nema ni za Miroslava Miškovića i Milana Beka koji su planirali da Beograd obogate tornjevima visine 144, odnosno 250 metara.

“Delta holding“ je još 2007. godine predstavio projekat koji je obuhvatao izgradnju poslovno-hotelskog tornja na 35 spratova na Novom Beogradu površine 110.000 kvadrata. Projekat vredan 150 miliona evra trenutno je stopiran, a iz ove kompanije “Blic” nije dobio odgovor da li je zaustavljanje radova imalo veze s visinom tornja, kao ni da li planiraju da ga ponovo aktiviraju.

Sam Miroslav Mišković nedavno je najavio izgradnju novog poslovnog objekta “Delte” na Novom Beogradu za šta će, kako je rekao, biti angažovan jedan od najčuvenijih svetskih arhitekata. Za razliku od projekta najavljenog 2007. godine, koji je trebalo da bude izgrađen na placu između sadašnje zgrade “Delte” i “Hajata”, novi projekat je zamišljen na mestu teniske dvorane u neposrednom komšiluku. Koji čuveni arhitekta će potpisati rešenje nove poslovne zgrade “Delte”, koliko će ona biti visoka i kada bi izgradnja mogla da počne, za sada nije poznato.

Izgradnju nebodera svojevremeno je planirao i biznismen Milana Beka, koji je želeo da u Luci Beograd podigne poslovno-komercijalnu zgradu od čak 250 metara visine. Problemi oko konverzije zemljišta Luke stopirali su skoro sve planove na ovoj lokaciji, pa je tako i sudbina tornja ostala nepoznata. “Blic” ni iz Luke Beograd nije dobio odgovor na pitanje kakvi su im dalji planovi.

Nezavisno od studije, zeleno svetlo već su dobili domaća kompanija “Napred“ i ruska “PSP – Farman“, koje će na Novom Beogradu podići nebodere.

“Napred“ će uz stambeni blok i tržni centar podići kule bliznakinje od 75 metara, a “Blic” navodi da se očekuje da radovi budu gotovi sredinom 2015. godine.

“PSP Farman” uveliko gradi stambeno-poslovni blok “Vest 65“, a po završetku stambenog dela kompleksa trebalo bi da bude izgrađena i kula visoka čak 146 metara.

Studija štitila gradsku vizuru

“Studija visokih objekata jeste imala svojih mana, ali vodila je računa o gradskim vizurama, zaštiti životne sredine i kulturnih dobara. Njeno ukidanje povlači i formiranje novih kriterijuma za planove detaljne regulacije. Problem je razlog zbog kojeg je ona ukinuta, jer bi to značilo da ovde bilo koji projekat koji se ne uklapa u regulativu zahteva njenu promenu umesto prilagođavanje projekta“, kaže Vesna Cagić, predsednica Društva arhitekata Beograda.

Izvor:b92.net