Poljubac u vihoru rata zadivio svet
Digitalno poboljšane fotografije sirijskog umetnika Tamam Azam, poput virusa, zarazile su prošle nedelje svakoga ko je imao prilike da ih vidi. Izgledale su istovremeno i poznato i šokantno.
Više od 60.000 ljudi poginulo je do sada u razornom sirijskom građanskom ratu, prema podacima Ujedinjenih nacija. Hiljade fotografija predstavljaju vizuelni zapis nasilja koje je počinjeno.
Digitalno usavršena fotografija sirijskog umetnika, koja kruži internetom, zaokupila je pažnju, i podstakla maštu.
Tamam Azam, umetnik koji živi i radi u Dubaiju, uz pomoć digitalne tehnologije postavio je fotografiju slike „Poljubac“ Gustava Klimta na razrušeni zid od metaka, u nepoznatom delu Sirije, prenosi američki magazin „Tajm“.
Od 1. februara, kada ju je predstavila londonska galerija „Sači“, fotografija „Freedom Graffiti“ zaživela je na internetu. Za kratko vreme Azamovo delo razmenilo je više od dvadeset hiljada korisnika fejsbuka.
„Freedom Graffiti“ deo je većeg Azamovog projekta pod nazivom „Sirijski muzej“, koji je nastao kao odgovor na težak položaj u kojem se nalazi njegova zemlja. Digitalna dela velikih umetnika kao što su da Vinči, Matis i Pikaso, suprotstavljena su slikama ruševina u Siriji na kojima su postavljena.
Još jedno od dela koje je Azam iskoristio je delo čuvenog španskog umetnika Franciska Goje „Treći Maj 1808“, slika koja prikazuje egzekuciju boraca španskog pokreta otpora predvođenu Napoleonovim trupama.
„Kroz svoje delo hteo sam da pokažem kako Sirija proživljava ’Treći Maj’ svakog dana i niko to ne zaustavlja“, kaže Azam za „Svajd Magazin“.
Sirijski umetnici sve više privlače pažnju u svetskim umetničkim krugovima. „Interesovanje za sirijsku umetnost je sve veće“, kaže Kalem Samavi, u čijoj su londonskoj galeriji „Ayyam“ izložena dela umetnika sa bliskog istoka, iz Dubaija i Bejruta.
„Pažnja koju je izazvao Tamam Azam odličan je primer toga kako se sirijski umetnik istakao na račun trenutnih poteškoća koje prate Siriju, naročito onih koje se odnose na efekat koji režim ima na zemlju“, tvrdi Samavi, dodajući da je Azamova prva samostalna izložba bila u Dubaiju u decembru.
„Kupci mi dolaze verujući da će sirijksi umetnici svoja dela da prodaju ispod cene, ali upravo suprotno, cene rastu“, kaže vlasnik galerije u Bejrutu. Mnogi umetnici iskoristili su komercijalni aspekt rata i egzila i tako napredovali u karijeri.
Njegova galerija u Siriji trenutno je zatvorena zbog sukoba koji su se pooštrili. On ju je potom pretvorio u utočošte za izbeglice, umetnike koji su ostali bez svog prostora za rad, a u većini slučajeva i bez domova. Mnogi su našli svoje utočište u Dubaiju, Jordanu, Libanu, Egiptu i čak Evropi.
Izvor: b92.net
Dragana Petrović, rođena 1990. godine u Nišu, je istaknuta diplomantkinja Građevinsko-arhitektonskog fakulteta, sa fokusom na urbanizam i dizajn enterijera. Od ranih dana karijere u 2014, Dragana je razvijala svoje veštine u prestižnim arhitektonskim studijima, specijalizujući se za kreiranje inovativnih i funkcionalnih životnih prostora koji odražavaju savremene trendove i potrebe. Njena stručnost je dodatno obogaćena radom kao freelance konsultant za enterijer, gde je stekla reputaciju za detaljno osmišljavanje prostora sa naglaskom na održivost i estetiku.