Spoj funkcije i estetike
Ljubica Jocić sa porcelanskom loptom, koja predstavlja razvoj kompozicije Raising sa njene magistarske izložbe, ali tehnički savršeniji. Skulpturama od keramike udahnjujem težnje savremenog čoveka, pravim spoj iskonskog i modernog, kaže umetnica koja izlaže širom sveta.
Ljubica Jocić (1973) magistrirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna, na temu keramička skulptura za enterijer i eksterijer javnih objekata. U više navrata je boravila u Japanu kao gost-umetnik, a 2001. godine dobila je Bunka cho-stipendiju Ministarstva kulture Vlade Japana za specijalizaciju u oblasti unikatne keramike na Institutu za keramiku u Tajimi.
[quote style=”1″ author=”Ljubica Jocić”]Tada sam odlučila da svoj rad usmerim na skulpturu u keramici, velike formate, instalaciju… predmete za enterijer i eksterijer javnih prostora. Skulpturama od keramike udahnjujem težnje savremenog čoveka, pravim spoj iskonskog i modernog[/quote]
Jedan od Ljubici najdražih radova je porcelanska lopta, koju je izradila u Japanu. “Ona, zapravo, predstavlja razvoj kompozicije Raising sa moje magistarske izložbe, ali tehnički savršeniji. Reč je o specijalnom redukcionom pečenju porcelana na temperaturi iznad 1.250 stepeni C, koja utrljani oksid bakra pretvara u divnu rosse boju.”
Tri forme iz kompozicije Raising 2 (ukupno ih je devet) nagrađene su na 43. oktobarskom salonu otkupnom nagradom Muzeja primenjenih umetnosti.
Članak se nastavlja posle reklama
Još jedan od Ljubici dragih radova jeste Searching for the beauty, kompozicija različitih formi posuda nastalih tokom specijalizacije u Japanu. Delikatni predmeti iz dva dela uklopljeni su u celinu – dno instalacije je poigravanje sa statikom, a njegovi delovi nastali su utiskivanjem komada gline u kalup i čine splet koji asocira na grafički crtež, dok je gornji deo urađen rukom.
Simbol su težnje za estetskom čistotom i potrage za vanvremenskom lepotom u formi koja podseća na žensku građu. Nalik su jedna na drugu, ali su, svaka na svoj način, potpuno različite. U originalu je bilo devet formi, izlagane su na velikoj svetskoj izložbi keramike MINO u Japanu, gde su nagrađene počasnom diplomom. U Beograd je stiglo pet formi, a četiri su našle mesto u kolekciji Muzeja primenjenih umetnosti.
Članak se nastavlja posle reklama
Ljubica trenutno živi i stvara u Beogradu, kao samostalni umetnik. “Moje osnovno opredeljenje jeste keramička skulptura i popularizacija keramike kroz predavanja, tribine, keramičke radionice, simpozijume i umetničke kolonije. Moji radovi su trenutno u prodaji i mogu da se nađu u Muzeju primenjene umetnosti, galerijama Singidunum, Fontana i Domino, a cene variraju u odnosu na veličinu, vrstu materijala i tehniku izrade.”
Članak se nastavlja posle reklama
Nagrade i priznanja
1998. Nagrada iz fonda “Ivan Tabaković”, za najbolja ostvarenja u keramičkoj umetnosti i prva nagrada u kategoriji Keramika, staklo i tekstil na 5. međunarodnom bijenalu umetnosti minijature, Gornji Milanovac
1998. i 2002. Počasna diploma na 5. i 6. internacionalnom trijenalu keramike Mino, Japan
2001. Velika nagrada na 33. majskoj izložbi ULUPUDS-a i otkupna nagrada stručnog žirija Muzeja primenjenih umetnosti u Beogradu
2002. Otkupna nagrada Muzeja primenjene umetnosti na 43. oktobarskom salonu u Beogradu
2003. Otkupna nagrada Muzeja primenjene umetnosti na 12. trijenalu savremene srpske keramike
2002. i 2004. Počasna diploma na 4. i 5. internacionalnom bijenalu keramike Masiko u Japanu
Dragana Petrović, rođena 1990. godine u Nišu, je istaknuta diplomantkinja Građevinsko-arhitektonskog fakulteta, sa fokusom na urbanizam i dizajn enterijera. Od ranih dana karijere u 2014, Dragana je razvijala svoje veštine u prestižnim arhitektonskim studijima, specijalizujući se za kreiranje inovativnih i funkcionalnih životnih prostora koji odražavaju savremene trendove i potrebe. Njena stručnost je dodatno obogaćena radom kao freelance konsultant za enterijer, gde je stekla reputaciju za detaljno osmišljavanje prostora sa naglaskom na održivost i estetiku.