Najdramatičnija poplava u Evropi do sada, ili?
Ova priča koju ćete pročitati nije vest o Srbiji, Bosni i Hrvatskoj, ovo je priča o poplavi koja je pogodila Centralnu Evropu i to ni manje ni više nego – prošle godine.
Centralna Evropa pod vodom
Možda je u pitanju prošlogodišnja vest ali je činjenica da je ova poplava angažovala više od 80 000 specijalno obučenih ljudi, što vatrogasaca što vojnih lica i to samo u Nemačkoj.
Poplava 2014. desila se u istom vremenskom periodu kao i poplava koju mi upravo preživljavamo – krajem maja i početkom juna i to usled – ogromne količine padavina. Poplave su počele posle nekoliko dana izuzetno jake kiše i najviše su uticale na regione istočne Nemačke, zapadne Češke i na Austriju.
Članak se nastavlja posle reklama
Desetine hiljada ljudi je evakuisano iz ugroženih područja.
Službe spašavanja pokušavaju navigaciju kroz poplavljeni grad Passau u Nemačkoj
Teško oštećena infrastruktura
Članak se nastavlja posle reklama
Ove države su bile najviše pogođene ali su se osim u njima posledice poplava i vodenih stihija osetili i u Švajcarskoj, Slovačkoj, Belorusiji, Poljskoj, Mađarskoj i Srbiji u regionu Vojvodine.
Mesec maj je te godine bio jedan od meseci sa najvećom količinom padavina u poslednjih 150 godina u mnogim od ovih zemalja. Poplavni talas je bio veći čak i od onog koji je zahvatio Evropu 2002. godine i koji je bio proglašen “najvećim poplavnim talasom veka” u centralnoj Evropi.
Članak se nastavlja posle reklama
Dobrovoljci učvršćuju nasipe – zajedno u borbi protiv stihije
Volonteri i volonterke u Drezdenu se odmaraju
Samo nepunih godinu dana posle ove velike poplave, ona je okarakterisana kao najskuplja prirodna katastrofa u Evropi. Osim što je odnela 25 života, šteta koja je nastala kao posledica poplava iznosile je više od 12 milijardi evra.
I oni su se popeli na sigurno
Vodo-cikli
Članak se nastavlja posle reklama
Nažalost, kada razmotrimo sve poplave u poslednje dve decenije, možemo zaključiti da se poplave, kako ih mediji jako vole nazivati – “epskih” razmera – postale sve učestalija pojava.
Pitanje koje svi stručnjaci treba da postave je: kako se zaštiti od njih? I pitanje koje svi ljudi treba da postave sebi: kako se ponašati u vreme kriznih poplavnih situacija?
Izvor: huffingtonpost.com, wikipedia.org, bloomberg.com
Anja Parandić, rođena 1992. godine u Pančevu, izrasla je u priznatu novinarku i urednicu sa specijalizacijom u polju dizajna enterijera i arhitekture. Njeno obrazovanje u oblasti medijskih studija i komunikacija, stečeno na Univerzitetu u Beogradu, postavilo je čvrste temelje za njenu strastvenu karijeru u novinarstvu, koja je usmerena na estetiku, dizajn i inovacije u uređenju prostora.