Centralna Evropa u poplavi 2009. godine
Poplava koja je nas snašla u ovo kasno proleće 2014. je zaista ogromnih razmera, ali slični događaji u Evropi poslednjih godina nisu uopšte retkost niti iznenađenje.
Još 2006. godine bili smo svedoci ogromne poplave koja je pretila da ugrozi sve veće gradove u Vojvodini a mnoge je i poplavila. Praktično cela Vojvodina bila je pod vodom i šteta koja je načinjena je bila veoma velika, a 2009. godina je bila veoma značajna u skorijoj istoriji poplava u Evropi.
Tada je od 22. pa do 25 juna u celom regionu Centralne Evrope padala izuzetno jaka kiša koja je dovela do ogromnih poplava u nekoliko zemalja, uključujući Češku, Asutriju, Nemačku i Poljsku. Jaka kiša je tada u stanje pripravnosti dovela i Slovačku, Mađarsku kao i Rumuniju ali u ovim zemljama stanje nije bilo toliko alarmantno iako su cele oblasti bile poplavljene.
Najgora situacija tada je bila u istočnom delu Češke koja je pretrpela veliki stepen razaranja i 10 ljudi je izgubilo živote.
Stotine ljudi je evakuisano u Češkoj usled poplave 2009. i veliki deo infrastrukture je bio u potpunosti razoren, uključujući i glavnu železničku prugu koja je Prag povezivala sa istokom Češke i Poljskom.
U Austriji je problem nastao jer je nivo Dunava usled kiša koje su bile istorijske za poslednjih 50 godina izuzetno porastao. Na hiljade vatrogasaca i vojnika je pokušavalo da kontroliše poplavu širom Austrije. Mnoge reke su se izlile iz svojih korita uključujući i Dunav.
U Poljskoj je 50tak porodica bilo evakuisano iz oblasti Krakova a saobraćajna infrastruktura je bila uništena u Gornjoj i Donjoj Šleziji gde je više sela u potpunosti bilo potopljeno poplavom.
Ranije iste nedelje, u Nemačkoj pokrajini Bavarskoj mnogi putevi i polja su bila poplavljena usled jake kiše međutim stanje je počelo da se popravlja kada je kiša 24. juna počela da slabi.
U Slovačkoj i Mađarskoj najveći problem se očekivao od Dunava koji je u svom gornjem toku dostizao svoj maksimum. U Rumuniji je Bukurešt izbegao poplavu ali su dva okruga u južnom delu zemlje iskusila poplave.
Ovo nije bila najgora poplava u Evropi u poslednje dve decenije, naprotiv – nažalost, poplave su postale potpuno normalna stvar u Evropi i mnoge države unapred razmišljaju kako da se od njih odbrane, prave strategije i sisteme od odbrana, izdvajaju značajna sredstva za njihovu izgradnju i održavanje. Jer, po svim proračunima – šteta koja nastaje usled poplava u poređenju sa sredstvima koja se u borbu protiv poplava ulože je – bar 10 puta veća.
Sigurni smo da bi i zemlje iz regiona mogle mnogo da nauče od iskusnijih timova i zemalja, a danas, kada su informacije dostupnije nego ikada i ljudi povezaniji nego ikada, bar za učenje je potrebno samo malo dobre volje i organizacije.
Izvori informacija: Reuters News, Agence France Press, Associated Press
Anja Parandić, rođena 1992. godine u Pančevu, izrasla je u priznatu novinarku i urednicu sa specijalizacijom u polju dizajna enterijera i arhitekture. Njeno obrazovanje u oblasti medijskih studija i komunikacija, stečeno na Univerzitetu u Beogradu, postavilo je čvrste temelje za njenu strastvenu karijeru u novinarstvu, koja je usmerena na estetiku, dizajn i inovacije u uređenju prostora.