Stepenište kao efektan ukras prostora
Stepenište je elemenat koji prvenstveno služi za savladavanje visinskih razlika, mada, ukoliko se prostor ispod njega maštovito iskoristi, može postati vrlo privlačna celina, i estetski i funkcionalno.
Nekada je stepenište bilo isključivo funkcionalni elemenat prostora, međutim, u poslednjih nekoliko godina dizajneri su se poigrali formom i materijalima, pa sada poneki projekti počinju od osmišljavanja stepenica i izbora materijala, a posle se na to nadovezuje dizajn prostorija.
Stepenice mogu biti različitog oblika, a standardne su one koje su formirane kao jednokrake, dvokrake, spiralne ili zavojne. Da li će biti izrađene od drveta, stakla, kamena, čelika ili betona zavisi od dimenzija prostora u koji se smeštaju, noseće konstrukcije na koju se kače, materijala i tipa okolnog prostora, i, naravno, od ukusa pojedinca za kojeg se rade.
Mogućnosti za izvođenje atraktivnih enterijerskih stepenica su nebrojene! Mada, nije sve u izgledu. Prvi i najvažniji uslov koji se mora ispuniti prilikom projektovanja jeste statička stabilnost, bilo da se radi o betonu, drvetu ili čeliku kao nosećoj konstrukciji. Bez neophodne stabilnosti i čvrstoće stepenište ne može zadovoljiti svoju funkciju.
Članak se nastavlja posle reklama
Treba voditi računa i o dimenzijama gazišta i visini stepenika. Ove mere uslovljava visina plafona, to jest ukupna visina penjanja. Preporučljiva visina jeste 17,5 cm, a ukoliko se radi o stambenom prostoru gde ne postoji dovoljna dužina za stepenice od 17,5 cm, mogu biti i 18 cm. Jer, što su niže, zahtevaju više prostora u osnovi.
Takođe, bitno je da stepenice ne klize, a to se postiže odabirom pravilnih materijala ili postavljanjem gumenih traka. Zaštitna ograda mora biti minimalne visine 90 cm i ona je nužan faktor za pravilnu i sigurnu funkciju stepeništa.
Često se zbog atraktivnih enterijerskih rešenja izbegava postavljanje ograde, ali to se može izvesti isključivo u privatnim prostorima i na vlastitu odgovornost. Sama estetika, bez potrebne funkcionalnosti, jeste sama sebi svrha i kao takva je bezvredna.
Članak se nastavlja posle reklama
Jednokrako stepenište
Ovakav tip savladavanja visinske razlike veoma je atraktivan i može predstavljati vrlo interesantno rešenje. Ovo stepenište je zanimljivo jer se može izraditi od raznih materijala, sa različitim načinom oslanjanja. Može biti sa dva nosača, sa jednim nasredini, ili može biti obešeno o sajle. U ovom slučaju veoma je bitna širina kraka, jer ukoliko je usko, stepenice mogu delovati nesigurno.
Minimalna širina gazišta je 80 cm, a preporučuje se da bude 90 cm, jer je komotnije i osim penjanja i silaženja omogućava transport stvari ili istovremeno kretanje dve osobe (mimoilaženje na stepenicama). Vrlo često se ovaj tip radi bez zaštitne ograde, ali je tako vrlo nesigurno.
Članak se nastavlja posle reklama
Idealno bi bilo kada bi se sto na sistem šarke mogao podići uz stepenište, jer bi se taj prostor mogao dodatno iskoristiti. Na kosini, ispod stepenica, postavljene su lampe, pljosnata rasvetna tela koja su i estetski i funkcionalni detalj ovog ambijenta.
Dvokrako stepenište
Ovaj oblik stepenica zanimljiv je jer pruža dosta prostora ispod, koji se može iskoristiti za skladištenje stvari. Ovde je to delimično tako urađeno, međutim, predlažemo jedno sasvim drugačije rešenje. Ukoliko se stepenište nalazi u centralnom delu dnevnog boravka, ono ne može biti upotrebljeno isključivo za garderober, jer će delovati robustno i kabasto.
Savetujemo da se ispod podesta oformi mini-vrt. Visina od oko 130 cm sasvim je dovoljna za sađenje biljaka i formiranje male bašte. U donjem delu, u osnovi, mora se ostaviti prostora za humus i podlogu. Pored baštice predlažemo postavljanje fioka za odlaganje stvari, delimično urađenih u staklu, a delimično u drvetu. Na zidu može se postaviti kompozicija od nekoliko polica sa knjigama, sitnicama ili ukrasnim predmetima.
Pored žbunastih vrsta i mini-drveća lepo će biti ako se u ovoj baštici nađu i neke puzavice, koje će prekriti pozadinski zid. Na podlogu od humusa treba posuti beli šljunak kako se zemlja ne bi rasipala, a belina će dati posebnu eleganciju. Veoma će zanimljivo izgledati ukoliko se unutar vrta postavi i luster, koji može služti i kao periferno svetlo za celu sobu.
Članak se nastavlja posle reklama
Autor: Sonja Veselinović
Dragana Petrović, rođena 1990. godine u Nišu, je istaknuta diplomantkinja Građevinsko-arhitektonskog fakulteta, sa fokusom na urbanizam i dizajn enterijera. Od ranih dana karijere u 2014, Dragana je razvijala svoje veštine u prestižnim arhitektonskim studijima, specijalizujući se za kreiranje inovativnih i funkcionalnih životnih prostora koji odražavaju savremene trendove i potrebe. Njena stručnost je dodatno obogaćena radom kao freelance konsultant za enterijer, gde je stekla reputaciju za detaljno osmišljavanje prostora sa naglaskom na održivost i estetiku.