”Manje je više”

Nameštaj vas ”guši” i čini vam se da nemate dovoljno prostora u kući?  Ne sviđa vam se šarenilo starinskih tapeta, previše detalja, boja i oblika? Ako je vaš odgovor potvrdan, vi ste u duši minimalista – naklonjeni ste jednostavnom dizajnu i svedenom uređenju prostora.

Minimalistički dizajn nastao je kao produkt mnoštva uticaja, a ”na velika vrata” u evropsku civilizaciju ušao je tek pre stotinak godina. Smatra se da savremeni minimalizam ima četiri geografski različita polazišta: japansko, islamsko, rusko i skandinavsko.

Mali stanovi japanskih high-tech metropola uređeni su tako da ističu tradicionalne vrednosti u savremenom načinu života. Japanska umetnost pojavila se na ostrvima istočne Azije sa širenjem budizma u 6. veku. Budizam je imao veliki uticaj na Aziju, pa je postao izvorište novog shvatanja dizajna koje odlikuje upotreba geometrijskih oblika i struktura, uz dublje, produhovljeno značenje.

Jednostavnost, prožeta verom u prolaznost bogatstva i ravnodušnošću prema materijalnom, bila je plodno tlo za različite umetničke forme zasnovane na minimalističkom dizajnu.

Japanski enterijeri nikada nisu bili pretrpani nameštajem. Ormari su rađeni sa pokretnim kliznim panoima umesto vrata, a prostorijom su dominirali niski stočić i ”praznina” prostora. Umesto kreveta, za spavanje su korišćene prostirke za pod, koje su služile i za sedenje. Japanski gradovi i enterijeri odišu funkcionalnošću kojom dominiraju geometrijske linije i vešta igra ”praznine” i ”punoće”.

Drugi izvor inspiracija za minimalistički dizajn je islam i njegovi geometrijski motivi. I danas islamski umetnici i njihova filozofija ”pustinjske jednostavnosti” deluju podjednako inspirativno.

Najjači podstrek minimalizmu dao je 20. vek, kada kubizam pokušava da prodre ispod nesavršene površine i da pronađe čistu geometriju u osnovi svakog oblika u prirodi. Geometrija i njeni čisti savršeni oblici postavljeni su u centar posmatranja. Dizajn se svodi na elementarne oblike obojene osnovnim bojama, čiji je zadatak da ne podsećaju na realnost.

Savremeni evropski minimalizam, pokret je koji, minimalnom količinom površina obojenih u osnovne i, veoma često, ahromatske boje, dočarava suštinu sveta. De Stajl predlaže ”sužavanje palete” dopuštenih boja na elementarne: crvenu, žutu, plavu, crnu, belu i sivu, odbacuje krive linije i insistira na ”božanskoj pravoj liniji”. Umetnici se dive matematici i neoplatonizmu.

Pokret ”izbacuje” na tržište i predmete kao što je pomalo neudobna, ali graciozna i savršena ”Plava crvena stolica”, koju je dizajnirao Gerit Ritfeld 1917. godine. Ovaj pokret uticaće na nove, još radikalnije pokrete, kao što je moćni Bauhaus, koji koriste metalne konstrukcije, beton i staklene površine.

Sovjetski Savez usvaja minimalizam kao nacionalnu strategiju usvajajući moto Ludviga Misa van der Roea: ”Manje je više!”. Forsira se brza industrijalizacija i pokušava se osmisliti stil koji će široke narodne mase razumeti, koji će biti ”uniforman” i izjednačiti sve građane socijalističke imperije.

Slavi se uživanje u asketizmu i odricanju od nepotrebnih materijalnih poseda, ukrasa, čipki… Posle Drugog svetskog rata, arhitekte daju novi zamah ovom pravcu, a funkcionalizmom i igrom geometrijskih oblika ističu se slavni Le Korbizije, Oskar Nimajer, tvorac Brazilije ili Erne Goldfinger.

Razvija se možda i najružniji izdanak minimalizma, tzv. brutalizam, koji insistira na korišćenju sirovog betona (béton brute), bez krečenja, malterisanja, ukrasa. Minimalizam dostiže svoje ”dno”, jer postaje hladan i omražen. No, tokom 60-ih i 70-ih godina 20. veka, minimalistički dizajn podstaknut sve većim napretkom nauke postaje ponovo stilski lep.

Šta je sa minimalizmom danas?
Narodi skandinavskog porekla nikada nisu imali previše sluha i ljubavi za ”šareniš” i pretrpanost detaljima. Oni su to uvek ”ostavljali” Mediterancima. I danas skandinavski narodi, Nemci i Holanđani prednjače u minimalističkom dizajnu, a možda je jedan od najpoznatijih ”promotera” ovog stila švedska kompanija Ikea.

Osnovno pravilo minimalizma jeste da je ovo bio i ostao ”stil radničke klase i industrijskog zamaha”, ma koliko on ”izašao iz glava” slavnih intelektualaca, i ma koliko osobe naklonjene minimalističkom uređenju kuće bile sofisticiranog duha.

Za minimalistički uređen životni prostor treba biti dovoljno jak, jer ovaj stil definitivno ne prija svakom. Dobro razmislite pre nego što uredite svoju kuću na ovaj način.

”Najekstremniji” minimalisti ostaju verni ne samo čistim oblicima i čistim bojama, već i odani praznini. Oni neće pretrpavati prostor ni nameštajem, ni detaljima, ni ukrasima – dozvoliće da do izražaja dođe prazan prostor. A to se može učiniti na mnogo konstruktivnih i inventivnih načina.
Tvorci ovog stila naglašavali su: ”Reći ćemo više sa manje”.
Ako to naš karakter želi i voli. I pre svega, podnosi.

Tekst: Žikica Milošević