Ništa spektakularno, samo dobar dizajn

by | March 9, 2018
Bio dizajn

U projektantskom birou Bio Design, u ulici Mike Antića 7 u Novom Sadu, dočekaće vas mlada nasmejana lica, zeleni zidovi, mnogo svetla i nameštaj u ”veselim” bojama.

U birou Bio Design zaposleno je jedanaestoro arhitekata i dizajnera, a u okviru firme posluje i radionica u Sremskoj Kamenici, u kojoj radi desetak stolara, nekoliko tapetara i bravara.

 Maloprodajni salon Sfera nalazi se u Beogradu, u ulici Strahinjića Bana 61, i u njemu možete da kupite ono što vam treba od komadnog nameštaja – sofe, stolice, fotelje, stočiće, dok je za opremanje celog stana najbolje da se dogovorite sa ekipom iz Bio Designa koja će vam besplatno uraditi projekat.

Ciljna grupa kojoj su namenjeni njihovi proizvodi uglavnom su mlađi ljudi, od 20 do 40 godina, mada se i stariji često oduševe njihovim nameštajem. “Ljudi se tek posle 70. godine potpuno opuste i počnu da kupuju ono što je zaista lepo, a ne ono što im je potrebno”, kaže Aleksandra Matić, dizajnerka.

Posebnu liniju čini kancelarijski nameštaj, čija je najvažnija karakteristika odlična funkcionalnost.

Članak se nastavlja posle reklama

Osim serijske proizvodnje, Bio Design nudi i posebnu, “autorsku” liniju. To znači da za klijenta dizajniraju unikatan nameštaj, pri čemu zadržavaju autorska prava, ali se obavezuju da ga neće proizvoditi ni za koga drugog.

Bio dizajn slika 1

Pro Credit banka odabrala je ovaj biro na konkursu da kompletno projektuje i opremi sve njihove filijale, i to upravo ovom “autorskom” linijom. Ovi enterijeri postali su prepoznatljivi, a kao svojevrstan zaštitni znak izdvojila se plavo-crvena minimalistička sofa.

Članak se nastavlja posle reklama

Iako ima onih kojima se uopšte ne sviđa, mnoge je potpuno oduševila. Ipak, Aleksandra Matić tvrdi da je najbitnije da proizvod bude zapažen, dodajući onu narodnu da se “za dobrim konjem prašina diže”.

Firma Bio Design nema jasno određenu stilsku liniju. Stilski se njihov nameštaj kreće od potpuno minimalističke lampe u obliku drvenog rama, koja pravi kontrast sa tamnim zidovima, preko stočića sa secesionističkim elementima, do eklektičke linije ružičastih sofa sa belom čipkicom koja evocira rustičan i miran ambijent.

Članak se nastavlja posle reklama

A prema tvrdnjama zaposlenih, prilikom odabira nameštaja muškarci i žene uglavnom pokazuju potpuno različit ukus. Tako će se ženska populacija uvek pre odlučiti za mekane mebl sofe sa mnogo jastuka, po mogućstvu sa cvetnim dezenom, i to u narandžastoj ili ljubičastoj boji, dok jači pol više voli svedenije, klasičnije linije u braon i bež boji.

Bio dizajn slika 2

Kažu da im je najveći kompliment kada ih, recimo, posetioci Sajma nameštaja upitaju: “Vi ste taj nameštaj uvezli?”, dodajući da je njihova “misija” podizanje svesti kupaca koji imaju predrasude i ubeđeni su da je jedino strani, brendirani nameštaj kvalitetan.

Poručuju da treba kupovati domaće jer je naša radna snaga i dalje mnogo jeftinija, tako da za isti novac na našem tržištu možemo sebi priuštiti mnogo bolji nameštaj. Trenutno projektuju i proizvode nameštaj za srpsko i crnogorsko, ali su u pregovorima da se prošire i na mađarsko tržište.

Iako im je prioritet dizajn, zaposleni u Bio Designu tvrde da nikada ne idu na uštrb kvaliteta. Svaka sofa, umesto drvene, ima metalnu konstrukciju koja je čvršća i trajnija. Sedalni deo pravi se od poliuretana, dok su meblovi u velikom procentu izrađeni od pamuka.

Članak se nastavlja posle reklama

Bio dizajn slika 3

Iako veliki broj firmi jastučiće za sofe pravi od parčića sunđera, oni u tu svrhu koriste isključivo perje i silikon. U njihovim radionicama proizvode se svi delovi nameštaja – od nogara za sofe, do fioka za cipelarnik.

Svaki komad Bio Design nameštaja ima neki poseban detalj po kojem klijenti mogu da prepoznaju ovaj brend. Izrađuju funkcionalne sofe na točkiće, a njihovi cipelarnici imaju tapacirane fioke od masivnih, blago zaobljenih ivica.

Jedan od zanimljivijih komada je drveni stočić koji može da bude i lampa, jer je na njegovoj gornjoj ploči prirodni šljunak u poliuretanu, koji u mraku svetli zelenom fosfornom svetlošću. Za prostore koje treba podeliti, osmislili su posebne pregrade presvučene akrilnim platnom sa kliznim vratima.

Bio dizajn slika 4

Članak se nastavlja posle reklama

Tu je i klub-stočić na dva nivoa, sjajno dizajniran, izrađen u nekoliko boja i na točkiće, omogućuje pomeranje u svim pravcima. Aleksandra Matić tvrdi da je sve manje onih koji za dnevne sobe kupuju stočiće koji će stajati ispred sofe jer oni guše prostor. Umesto glomaznog stola ispred dvoseda, ona predlaže dva klub-stočića sa obe strane dvoseda.

Ipak, najproslavljeniji komad Bio Design nameštaja, pored sofe u Pro Credit banci, jeste i dvosed na kojem su sedeli gosti Olivere Miloš-Todorović u televizijskom serijalu Sofa na B92. Ovim dvosedom ponose se i novinari agencije Reuters, kao i tim Exit festivala. Uz njega obavezno ide i stočić na koji se mogu podići noge dok se gleda TV.

Ako se ima u vidu podatak da ovaj projektantski biro postoji svega osam godina, lista njihovih klijenata je impresivna. Osim što projektuju i opremaju stanove privatnih lica, sarađuju i sa bankama, hotelima, modnim kućama, kafićima, kockarnicama, ali i sa državnim institucijama.

Bio dizajn slika 5

Kompletno su projektovali i opremili: novinsku agenciju Reuters, modne kuće Diesel, Max Mara, Zekstra, MK i Zegna, kafe i kladionicu Forma, prodavnicu Madness, novosadski hotel Mediteraneo, hotele Ezuspart na Balatonu i Splendid u Bečićima, sve filijale Pro Credit banke u našoj zemlji, kao i kancelarije opštinskih uprava Vračar i Rakovica u Beogradu.

Članak se nastavlja posle reklama

Ističu da je njihov, za sada najveći, uspeh projekat i opremanje luksuznog hotela Splendid u Bečićima. Tu su na konkursu pobedili jednu italijansku firmu i za 30 dana izradili čak 90 kožnih fotelja. Sam prostor je jedan od najekskluzivnijih na ovim prostorima.

Glavni hol hotela opremljen je u kombinaciji crnog mermera sa mesingzlatnim šarama, braon i belih kožnih garnitura, zelenila i velikih zastakljenih površina koje prostoru obezbeđuju mnogo svetlosti.

Tekst: Dragana Garić