Za brzo i energetski efikasno kuvanje

Mikrotalasna pećnica služi za brzu pripremu namirnica, a njena najveća prednost je u tome što štedi energiju i čuva korisne sastojke hrane.

Mikrotalasne pećnice funkcionišu pomoću energije mikrotalasa, odnosno elektromagnetskog zračenja – fizičkog fenomena koji se javlja kao posledica protoka električne struje kroz provodnik.

Termičko svojstvo mikrotalasa koje se koristi u ovim rernama otkriveno je slučajno, pedesetih godina prošlog veka, prilikom istraživanja tehnologije radara za vojne potrebe.

Uočeno je da elektromagnetsko zračenje iz “magnetrona” utiče na nagli porast temperature namirnica. Šemu uređaja za generisanje mikrotalasnog zračenja izradio je dr Percy Spencer koji se smatra ocem mikrotalasne tehnike.

Dalja istraživanja na tom području ubrzo su rezultirala prototipom pećnice nazvane “radarange”. To je bio sanduk visine čoveka, mase oko 350 kg, snage 3 KW, a koštao je oko 5.000 $.

Ubrzo je mikrotalasna tehnologija osvojila prehrambenu industriju. Zbog visokih temperatura koje postiže, koristila se u proizvodnji čipsa, sušenju i prženju kafe i kikirikija, a kad se otkrilo da može brzo da osuši papir i kožu, našla je i širu primenu.

Pedesetih godina prošlog veka mikrotalasna rerna dizajnirana je kao kuhinjski element a 1975. godine u SAD je prodato više ovih pećnica nego šporeta na plin. Mada je razvijena tokom industrijskog eksperimentisanja, svoju pravu primenu našla je tek u kuhinji.

Princip rada
Pri kuvanju u običnim šporetima, vazduh unutar pećnice zagreva se pomoću struje ili plina, a zatim prenosi toplotu na namirnice. Pri tom, toplota se prenosi sa površine hrane prema njenoj unutrašnjosti.

Mikrotalasne pećnice zagrevaju hranu na potpuno drugačiji način – koristeći energiju mikrotalasa.

Poseban uređaj – magnetron – pretvara električnu energiju u energiju mikrotalasnog zračenja, čija je frekvencija 2.450 MHz, a snaga od 500 do 1.000 W. To je visokonaponski sklop koji generiše elektromagnetsko zračenje, pod kontrolom mikroprocesora.

Spoljašnji parametri, vreme uključivanja i energetski nivo podešavaju se pritiskom na taster, namenjen različitim operacijama (odmrzavanje, podgrevanje, grejanje, kuvanje) i za razne vrste hrane, prema uputstvima proizvođača.

Mikrotalasna pećnica obavlja proces kuvanja tako što zagreva vodu koju sadrže namirnice. Kada je uključena, strujni krug se zatvara, a elektromagnetni talasi usmeravaju se preko vodiča na deo pećnice gde se stavlja hrana.

Molekuli vode iz namirnica apsorbuju energiju mikrotalasnog zračenja izazivajući brže vibracije i zagrevanje hrane, dok se, istovremeno, vazduh oko tih namirnica ne zagreva.

Toplota u tom slučaju ne “putuje” prema unutrašnjnosti, ona je svuda u isto vreme zato što se pokreću svi molekuli. Pošto se mikrotalasi ne raspršuju ravnomerno u pećnicu se ugrađuje ventilator koji ih reflektuje širom rerne, a većina modela ima i rotirajući tanjir koji služi za jednakomernije raspoređivanje mikrotalasa. Tako neki talasi direktno, a drugi indirektno, odbijanjem o zidove, prodiru u hranu.

Standardne mikrotalasne pećnice imaju snagu od oko 1.000 W. Od toga oko 700 W otpada na elektromagnetsko zračenje, a 30% pretvara se u toplotu i posebnim sistemom vazdušnog hlađenja odvodi u okolinu.

Primena mikrotalasa u kuhinji
Mikrotalasi imaju tri osnovne karakteristike: odbijaju se o metal, prolaze kroz papir, staklo i plastiku, a ostaju u hrani. Kod krutih materijala kristalna struktura drži molekule na okupu, pa ne titraju usled delovanja elektromagnetskog polja. S druge strane, molekuli vode su slobodni, pa se usled titranja međusobno taru i zagrevaju se.

Led učvršćuje molekule, što otežava njihove pokrete. Zato se oni pri odmrzavanju hrane gibaju samo na površini, gde je led otopljen, a potom prodiru sve dublje i zagrevanjem se otapaju. Kod nekih modela pećnice koje imaju posebno “dugme” za odmrzavanje, mikrotalasi se uključuju i isključuju kako bi se u intervalima topili susedni smrznuti molekuli.

I ostale tečnosti ponašaju se poput vode, ali imaju drugačiju gustinu: tamo gde su slobodni molekuli manje zgusnuti, manje se međusobno taru, pa se hrana duže zagreva.

Nekoliko saveta
U mikrotalasnoj rerni najčešće se zagrevaju jelo i piće, ali se pripremaju i kompletni obroci. Hrana se kuva u sopstvenom soku, tako da su očuvani prirodan ukus, miris, vitamini i minerali. Tu se postižu temperature oko 100 oC, pa jelo ne može da zagori.

Prilikom pripreme važna je postojeća temperatura hrane, ali vreme kuvanja zavisi i od količine namirnica. Kad je obrok gotov, ostavi se pokriven minut-dva kako bi se njegova temperatura ujednačila.

Pri zagrevanju jela od krompira, povrća, pirinča ili testa hranu treba poprskati malom količinom vode ili supe, a pečeno meso se premazuje uljem, da bi mu površina ostala sveža.

U mikrotalasnu pećnicu ne sme se stavljati hermetički zatvorena posuda jer postoji opasnost da pukne.

Za zagrevanje namirnica najbolje je koristiti vatrostalno posuđe, porcelan bez metalnog ruba, vitrokeramiku i sudove od specijalne plastike (mikrodor).

Metalno posuđe ne sme da se stavlja u mikrotalasnu pećnicu, jer ova vrsta meterijala odbija mikrotalasne zrake. Naime, dok veštački materijali i keramika apsorbuju zrake, metal ih odbija i raspršuju po celoj pećnici.

To može da uzrokuje pregrejavanje magnetrona, što skraćuje vek trajanja mikrotalasne pećnice. Posebno su opasni oštri ili vrlo tanki metalni predmeti.

Foto: Mladen Sekulić