Lepotica u obliku zvezde
Orhideje su vekovima bile simbol ljubavi, raskoši i lepote. Ako vam neko pokloni ovaj cvet prekrasnih latica i opojnog mirisa, to znači da vas izuzetno poštuje
Prava postojbina orhideja je tropska i suptropska oblast Azije, Južne i Srednje Amerike. U ovim krajevima danas raste čak 85% svih orhideja na planeti, ali pojedine vrste pronađene su i u ledenom pojasu, u južnoj Patagoniji, čak i na Macquarie ostrvu blizu Antarktika. Orhideje su naročito popularne u Kanadi – svaka provincija u ovoj zemlji ima svoju vrstu orhideje (na Ontariju ima čak oko 60 vrsta!).
Po strukturi slične su ljiljanima, irisima i lalama, a po obliku cveta razlikuju se orhideje sa duplim cvetovima, velikim tropskim, zvezdasto oblikovanim i cvetovima grupisanim u cvasti. Cvetovi su različitih dimenzija, mogu biti veličine komarca, ali i – tanjira!
Dužina cvetanja razlikuje se od vrste do vrste: cvet iz porodice Cattleya može da traje od 1-4 nedelje, dok se kod Phalaenopsisa održava i do 4 meseca. Neke vrste cvetaju jednom godišnje, neke više puta u godini, a ima i onih koje cvetaju neprekidno.
Sa laticama skoro voštanog izgleda, koje su čvrste i dugo traju, orhideje zaista izgledaju veličanstveno. Kad vam neko pokloni orhideju, stavlja vam do znanja da vas izuzetno poštuje.
U prirodi ovaj cvet uglavnom raste pričvršćen uz drvo, ali se zbog toga nikako ne može smatrati parazitom jer ni na koji način ne ugrožava biljku domaćina. Njegovo mesnato korenje, koje voli vazduh, smešteno je u pukotine drveća jer ne bi opstalo u zemlji.
Zbog raznolikosti boja i mirisa izvestan broj orhideja koristi se kao baza mnogih parfema. Među njima je svakako najpopularnija Vanilla, jedina jestiva vrsta orhideje, neprevaziđene lepote i mirisa.
Orhideja se gaji kao baštensko, ali i kao sobno bilje.
Najbolje uspevaju u staklenicima, ali se uspešno gaje i u stanovima, u malim saksijama na prozorima na zapadnoj ili istočnoj strani. Pogoduju im velika vlažnost vazduha i umerena temperatura koja se noću spušta ispod 25°C – relativno niska temperatura vazduha u sobi spasiće ih dehidratacije.
Biljke treba obilno zalivati, leti svakodnevno, zimi jednom nedeljno, a prija im i orošavanje, najbolje u ranim jutarnjim časovima. Kad se listovi potpuno razviju, orhideja ulazi u period mirovanja koji traje oko dva meseca – tada treba smanjiti zalivanje.
Voli svetlost, ali ne direktnu, svež vazduh takođe, ali ne i promaju.
Ovo cveće razmnožava se deobom i semenjem. Presađivanje se obavlja svake godine, pri čemu treba koristiti specijalnu zemljanu mešavinu koja se obogaćuje mineralnim đubrivom namenjenom orhidejama.
Tekst: Marija Joković
Foto: Purestockx
Dragana Petrović, rođena 1990. godine u Nišu, je istaknuta diplomantkinja Građevinsko-arhitektonskog fakulteta, sa fokusom na urbanizam i dizajn enterijera. Od ranih dana karijere u 2014, Dragana je razvijala svoje veštine u prestižnim arhitektonskim studijima, specijalizujući se za kreiranje inovativnih i funkcionalnih životnih prostora koji odražavaju savremene trendove i potrebe. Njena stručnost je dodatno obogaćena radom kao freelance konsultant za enterijer, gde je stekla reputaciju za detaljno osmišljavanje prostora sa naglaskom na održivost i estetiku.