Kristalna palata – dom kristalnih džinova koji još uvek zbunjuju naučnike

Ovaj udaljeni deo u severnom Meksiku je poznat po kristalima kao i po lokalnim rudnicima olova i srebra u kojima skoro celokupno lokalno stanovništvo radi. 

Ništa se ne može uporediti sa gigantskim kristalima koji se mogu videti u Pećini kristala – Cueva de los Cristales. Ovu veličanstvenu pećinu svetlucavih kristalnih greda otkrila su dva brata 2000. godine bušeći na skoro 300 m ispod površine zemlje u Naica rudniku, jednom od najproduktivnijih meksičkih rudnika koji godišnje daje tone i tone olova i srebra.

Braća su bila zadivljena svojim otkrićem, ali ono nije bilo toliko veliko iznenađenje za geologe. Geološki procesi tokom kojih se stvaraju olovo i srebro takođe obezbeđuju sirovi materijal za formaciju kristala a u rudniku Naica rudari su se već susretali sa odajama punim kristala od kojih nijedna, doduše, nije bila dom kristalima tako impozantnih dimenzija.

I upravo je to pitanje koje zbunjuje naučnike: kako su kristali formirani tako veliki?
Ovako duboko pod zemljom temperature su veoma visoke, kao i vlažnost vazduha. Atmosfera je takva da svakom posetiocu kristalne dvorane preti opasnost od toplotnog udara. Vazduh je pun vlage, neprijatnog zemljanog mirisa i potpuno miran i ustajao. Mizerni uslovi za ljude, savršeni za kristale. Upravo su, smatraju naučnici, ovi uslovi stvorili mogućnost za formiranje ovih gigantskih kristala.

U prisustvu ovako neobične lepote, ljudi često posežu za slikovitim metaforama. Tako je ova pećinska odaja nazvana Sistinskom katedralom kristala. I u katedralama i u kristalnim dvoranama postoji osećanje trajnosti i spokoja, kao i sugestija života izvan mogućnosti našeg shvatanja.

Izvor: nationalgeographic.com