U zagrljaju jesenjih mirisa
Ako maštate o vrtu raskošnih boja i mirisa, izaberite ljiljan, cvet koji se veoma jednostavno gaji, a uspeva u svim klimatskim zonama, na svakom zemljištu, nezavisno od položaja u odnosu na sunce.
Ljiljan, ukrasna i lekovita biljka poreklom je iz Egipta, a cveta u svim duginim bojama, mada u domaćem uzgoju preovlađuju bela, zlatnožuta i plava. Zvaničan naziv mu je Hemmerocallis, od grčkih reči ”hemmero” (dan) i ”kallos” (lepota), što upućuje na trajanje cveta.
Ljiljan, naime, cveta više nedelja, ali pojedinačni cvetovi u obliku levka traju samo jedan dan. U Evropi su rasprostranjene mnoge vrste i podvrste samoniklih ljiljana – u brdima, uglavnom po listopadnim šumama rastu krupne, a među livadskim biljkama sitne vrste. Svi ljiljani imaju lukovičast koren i srodan oblik cveta, sa različitim visinama stabljike, kao i nijansama zelenog lista – žbuna.
Pejzažni arhitekti i profesionalni baštovani često se žale da njihove stranke žele baštu u kojoj bi neprestano nešto cvetalo, koja ne zahteva mnogo održavanja i čije bi uređenje bilo jeftino – znači idealan vrt.
Svako ko razmišlja na taj način treba da zasadu ljiljane koji zadovoljavaju sva tri uslova. Ovo cveće nije izbirljivo kada je reč o položaju prema suncu, ne zahteva specijalan sastav zemljišta, a dobro podnosi i veoma toplu i umerenu klimu.
Članak se nastavlja posle reklama
Ljiljan je višegodišnja biljka kojoj krajem septembra odumire nadzemni deo, pa mu hladnoća ne može ništa. Prilikom kupovine sadnica treba napraviti pravi izbor i uzeti sorte ljiljana koji će prve cvetove otvarati krajem maja, a poslednja čašica uvenuće krajem septembra.
Oduševiće vas njihovi uski svetlozeleni listovi koji rastu u busenu, a zatim se savijaju. Iako ljiljani nisu i suviše zahtevne baštenske biljke, posadite ih u zemljište koje ste prethodno pripremili (isitnili ga i pođubrili). Najbolje će cvetati na mestu na kojem ima dosta sunca i gde im neće nedostajati vlage.
Članak se nastavlja posle reklama
Na Istoku se neke vrste ljiljana koriste u ishrani: sveži ili osušeni cvetovi, čiji je naziv ”zlatno povrće” ili ”zlatne igle” dodaju se supama, jelima sa mesom i testu.
Tekst: Olja Ivić
Foto: PurestockX
Članak se nastavlja posle reklama
Dragana Petrović, rođena 1990. godine u Nišu, je istaknuta diplomantkinja Građevinsko-arhitektonskog fakulteta, sa fokusom na urbanizam i dizajn enterijera. Od ranih dana karijere u 2014, Dragana je razvijala svoje veštine u prestižnim arhitektonskim studijima, specijalizujući se za kreiranje inovativnih i funkcionalnih životnih prostora koji odražavaju savremene trendove i potrebe. Njena stručnost je dodatno obogaćena radom kao freelance konsultant za enterijer, gde je stekla reputaciju za detaljno osmišljavanje prostora sa naglaskom na održivost i estetiku.